понедељак, 02. феб 2015, 22:15
Читање позоришта: Савест и одговорност
Позориште као свест и корективна савест друштва и представе без много смисла и сценске убедљивости.
Тобоган пропасти, вашар моралног урушавања, одевање голих и пролетерска ревија у представама "Казимир и Каролина" Атељеа 212 и "Ибзенов Непријатељ народа као Брехтов поучни комад" Ибзенове фондације и Центра за културну деконтаминацију. Ове представе, у режији Снежане Тришић и Златка Паковића, пример су друштвено одговорног, редитељски промишљеног и глумачки убедљивог позоришта.
Јесен и позориште без много смисла у представама "Дневник о Чарнојевићу" (Југословенско драмско позориште), "Пепео и прах" (Пулс театар и Народно позориште Ужице) и "Јање, Кокош, Орао" (МЕЕСС, ЗКМ, Битеф театар) које су настале у оквиру обележавања стогодишњице Првог светског рата.
Поетички, естетички, редитељски и глумачки упитна, али ипак пажње и промишљања вредна позоришна прегнућа у Нишу и Зрењанину: представе "Дванаест гневних жена" и "Власт".
То је, укратко, садржај нове епизоде серијала "Читање позоришта", једине специјализоване ТВ емисије о позоришној уметности у региону.
Аутор и уредник: Слободан Савић
Читање позоришта
Аутор:
Слободан Савић
Најдуговечнији специјализовани ТВ серијал о савременом позоришту у региону, аутора и уредника Слободана Савића, на програму је једном месечно (РТС 2). [ детаљније ]
коментари