Но млади шеснаестогодишњак одабрао је пут испосника и калуђера. Под изговором да иде у лов, побегао је на Свету Гору, примио монашки чин и заменио световно име Растко монашким Сава.

Заједно са оцем, он подиже манастир Хиландар и Карејску келију, у којој смеју да живе само писмени.

После очеве смрти Сава је са забринутошћу пратио борбу старије браће Вукана и Стефана око рашког престола. Зато преноси мошти свог оца из Хиландара у Студеницу. Ту је саставио и Студенички типик.

У уводу пише "Житије Светог Симеона", прво сачувано оригинално српско житије. Поред књижевног рада, Сава се бави и организовањем српских цркава, школа, манастира, монаштва, медицине...

У Никеји постаје први архиепископ независне Српске православне цркве... По повратку у отаџбину, нови архиепископ смењује грчке епископе, што га доводи у сукоб са поглаваром Охридске архиепископије. После смрти старијег брата Стефана, Сава путује у далеке свете земље, да посети чувена света места хришћанства: Палестину, Јерусалим, Витлејем, Синај...

Разочаран владавином синовца Радослава напушта место архиепископа и опет креће на пут. Напорно путовање, исцрпеност и године учиниле су да се више не врати кући. Умро је у бугарској престоници Трнову.

Још за живота успостављени култ устоличен је преносом моштију Св. Саве из трновске цркве "40 мученика" у манастир Милешеву.

Уредник и сценариста серије је Момир Карановић, а редитељ Иван Поповић.