Трезор

 Ове недеље Трезор приказује серију Велика сеоба, коју је припремио Школски програма Телевизије Београд. Снимање серије је почело 9. априла 1990. у Пећкој патријаршији, а настављено на осталим локцијама Косова, затим у Гардиновцима, по фрушкогорским манастирима, Сремским Карловцима, Сент Андреји, Москви и осталим аутентичним локалитетима, пратећи српски народ од Банатског устанка 1594. године до Првог српског устанка 1804. Велика сеоба се односи на две повезане миграције становништва у 17. и 18. веку приликом којих је велики број Срба са Косова и Метохије и јужних крајева прешао на север, у области Хабсбуршке монархије (данас делови Србије - Војводине, Мађарске и Хрватске) и населио се у деловима Хабзбуршке, Угарске и Славоније, као и Војне крајине. У средишту пажње је Велика сеоба 1690. године. Реч је о документарним емисијама заснованим на аутентичној грађи пронађеној у манастирима, музејима, архивима, у многобројним историјским књигама, и то не само у Југославији већ и у Мађарској, Турској, Румунији, Италији, Аустрији и Совјетском Савезу. Снимљено је пет епизода, а изузев мањих потешкоћа у лабораторији, са првим кадровима снимљеним на Косову све је ишло по плану. Снимање је трајало скоро два месеца, монтажа се радила паралелно. Снимљено је пет епизода по 45 минута, а емитовање је почело 14. септембра 1990.

- Сценарио је написао књижевни историчар и књижевник др Мирослав Савићевић, научни консултант је академик Радован Самарџић, директор фотографије Драган Манчић, редитељ Никола Лоренцин а уредник серије Споменка Недић.

- Улоге: ликове кардинала Колонића, Доситеја Обрадовића, Симеона Пишчевића и летописца тумачи Гојко Балетић; речи Алексе Ненадовића и Арсенија III казује Раде Марковић, а Павла Ненадовића, Вука Караџића, Вићентија, великог везира, Турчина и Куруца глумац Мирко Бабић; Ференца Ракоција, Милана Видаковића и Арсеније ИВ игра Велимир Бата Животић; а лик Филипа Вишњића тумачи Вељко Маринковић; текст чита Михаило Мијушковић

- ТВ реализација: композитор Ивана Стефановић, сценограф Томислав Мијатовић, костимограф Бојана Никитовић, лектор Радмила Видак, продуцент Четко Пељевић, главни организатор Мирослав Симоновић, организатори Мирослав Живковић, Радован Стевовић; шминкер Љубица Џунић, Јасмина Пошкић; гардеробер Славко Ђачић, реквизитер Веселин Станојевић, фар мајстор Мирослав Ђорђевић, возачи Новица Церовина, Јован Ђуровић; екипа расвете Раде Веселиновић, Хамдија Бехљуљи, Иван Јаковљевић, Предраг Мишић; вођа екипе расвете Драган Тењовић, сниматељ звука и обрада Миодраг Ж. Вучковић, монтажер шумова и музике Милена Слепчевић, трик сниматељ Ђурђе Ђачић, аниматор Ђурађ Којић, пасер негатива Драгица Милановић, секретарица режије Драгица Гачић, асистент режије Петар Станковић, филмкси сниматељ Миомир Рајчевић, редитељ Никола Лоренцин.

Говорећи о серији за "Политику" 4. маја 1990, редитељ Никола Лоренцин је изјавао: "Сличан начин компоновања имали смо у серији Косовски бој та веза документарног, пребацивање на писане изворе и монолошке ситуације дају аутентичност казивању. Тај стални ход у функцији је знака и симбола, а не драмске ситурације. Када се човек суочи са документима тога времена не може, а да не осети узбуђење. Блага стилизација омогућава искорак из репортерског, јер патина на документима постала је део мита и културе једног народа."

И потом бише ратови велики и немири и до данас, Велика сеоба, 1. епизода - епизода је добила назив по речима  патријарха Пајсија. Духовно јединство Срба одражава и јака народна традиција која је сачувала свест о српској историји и држави Немањића, а нарочито о Косовској бици, као чину жртвовања за очување рода у будућим временима рећи су спикера у првој епизоди која обухвата време од Банатског устанка 1594. године до почетка Бечког рата 1683. и говори о покретачким снагама сеоба српског народа које ће покренути и Велику сеобу 1690. године.

- Улоге: Гојко Балетић, Раде Марковић

- Премијерно емитовано 14.09.1990; Редакција школског програма, уредник Ибрахим Хаџић

Ђура Јакшић: устанак Црногораца, Једна слика једна прича - Серија Једна слика, једна прича говори о слици и њеном аутору, при чему се осврће на настанак дела, припадности одређеном уметничком правцу. У емисији се указује и на основне ликовне елементе слике, као што су линија, боја, однос светлих и тамних површина, композиција... У овој емисији говори се о богатом и разноврсном опусу Ђуре Јакшића у коме запажено место заузима слика "Устанак Црногораца". Данашња прича историчара уметности Тијане Палковљевић посвећена је овој слици и њеном аутору.

- Сценариста и водитељ Тијана Палковљевић, расветљивач Дарко Ристич, директор фотографије Мирољуб Поповић, асистент Милан Ресавац, графичка обрада Жељко Трипковић, сниматељ звука Драган Ушендић, музички сарадник Милица Гајић, обрада звука Зоран Филиповић, монтажер Владислава Варнаи, редитељ Снежана Житиник Пауновић, уредник Љиљана Страхињић

- Премијерно емитовано 25.12.2002, Редакција школског програма, уредник Младен Мијановић

Понедељак, 26.01.2015. на РТС САТ

Избор из ранијих "Трезора":  Десет година од смрти Братислава Бате Грбића, прослављеног играча ансамбла "Коло", кореографа, глумца и сниматеља Телевизије Београд

Породице Бате Грбића - Братислав Бата Грбић (Ђаковица, 11. август 1930 - Београд, 10. јануар 2005) један је од најзначајнијих сниматеља Телевизије Београд, како у играном тако и у документарном жанру, за филмском или електронском камером. Током посете његовој породици дознајемо неке нове детаље из живота који нису везани само за професионалну каријеру сниматеља, играча, кореографа и глумца. Његова супруга Живка, кћерка Невена и син Милан својом причом додају детаље који помажу да у више сазнамо какав је однос Бата имао према животу, раду и породици. Одмах након рата, током обнове земље одлази на радну акцију Брчко-Бановићи где се придружује фолклорном ансамблу "Иво Лола Рибар", само две године касније прелази у фолклорни ансамбл "Коло" као солиста. На једној од турнеја упознао је своју будућу супругу Живку, са којом је у љубави и складном браку проживео пуне 53 године. Заједно са "Колом" обишли су готово читав свет. Током турнеје по Америци, тамошња штампа је називала га је југословенским Џин Келијем, а након главних улога у филмовима Аникина времена и Наши се путеви разилазе француска штампа га је прозвала нови Рудолф Валентино. На турнеји по Јапану Бата се срео се Славком Воркапићем, монтажером, редитељем и теоретичарем филма који га је наговорио да купи малу филмску камеру и почне да снима, па га је и препоручио Телевизији Београд. После неколико репортажа са турнеја, Бата од 1962. почиње да ради у Телевизији Београд као камерман и филмски сниматељ. Паралелно са послом наставља играчку каријеру и почиње све озбиљније да се бави кореографијом.

- Учесници: Живка Грбић, Невена Грбић, Милан Миња Грбић, Александар Грбић, саговорник Бојана Андрић

- Сниматељ Андреј Оштрбенк, сниматељ звука Миљан Ђукић, микроман Миљан Грубановић, расветљивач Предраг Борковић, сарадник сниматељ Милена Марковић, организатор Гордана Грдановић, уредник истраживач Весна Игњатовић, монтажери Нада Додиг Зилџић, Стојан Илић; аутор Бојана Андрић

- Снимано 6.11.2014, премијерно емитовано 12.01.2015; Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић