Трезор

Један од највећих српских сликара и типичан представник академског реализма. Захваљујући изузетно богатом опусу а нарочито делима са темама из народног живота и оним са историјском тематиком снажно је и широко утицао на ликовно образовање, културу али и на родољубље народа. Таленат Паје Јовановића отркивен је врло рано, тако да већ са 14 година добија прву поруџбину. Октобра 1877. постаје редован студент сликарске Академије у Бечу коју завршава 1880 године. Живи и слика Црној Гори, Приморју, Албанији, Босни и Херцеговини, јужној и источној Србији, Женеви, Бечу, Београду. Паја Јовановић бавио се и црквеним сликарством: израдио је иконостас Саборне цркве у Новом Саду и иконостас цркве у Долову, насликао је призоре из живота Светог Саве за Саборну цркву у Сремским Карловцима. Од 1905. године у стваралаштву Паје Јовановића преовлађује сликање портрета. Својом кичицом овековечио је владаре, политичаре, аристократе, банкаре, научнике, уметнике. Пред Други светски рат, 1939. године преселио се у Београд. Ту је провео тешке године окупације и прве поратне године. Иако већ у дубокој старости и даље је сликао. По његовој жељи 1970. године, отворен је Легат сликара Паје Јовановића у коме су изложене уметникове слике, личне ствари, скице, белешке, фотографије, многобројна одликовања, медаље, дипломе, признања. На штафелају стоји његова последња слика: Букет црвених ружа.

Слава и сенке - Паја Јовановић - "Из необичне документарно-филмске серије Људи и догађаји у продукцији "Центар филма", у Музеју југословенске кинотеке представљен је филм Слава и сенке Паје Јовановића. Ову свеобухватну, надахнуту филмску биографију једног од највећих српских сликара свих времена Павла Паје Јовановића, режирао је Жика Митровић. Он је темељно обрадио живот и рад великог уметника и хедонисте који је најкритичнији био управо према самом себи. Али, Митровић нам је представио и готово све Јовановићеве слике - оне које су се башкариле по европским угледним кућама, као и оне које су копиране красиле српске домове доприносивши артикулисању српске националне свести и ентитета. Бележимо и један успутни коментар након пројекције Митровићевог документарног филма: "Када видиш овај филм, знаш све о Паји Јовановићу". И то је тачно, зато је овај циклус филмова и замишљен као "велики аутори о великим ауторима и великим догађајима". До сада је "Центар филм" успео да произведе 11 филмских наслова, а у плану је укупно 29 документарних филмова који ће бити снимљени са Југословенском кинотеком, РТС-ом и Министарством за културу Србије." (Д.Л., "Политика", 29.06.1997.) 

- Произведено 1997, Копродуцент Центар филм, РТС, Југословенска кинотека

Паја Јовановић, Вршачки триптихон, Једна слика једна прича - са биографијом и животним делом великог сликара гледаоце упознаје проф. др Миодраг Јовановић, историчар уметности. Посебно анализира слику "Вршачки виногради" коју је поручио вршачки Муниципије, а представљена је на Великој Земаљској изложби у Мађарској, 1896. године.

- Сценариста и водитељ проф. др Миодраг Јовановић, текст читао Михаило Мијушковић, продуцент редакције Косовка Ивковић Бобић, продуцент емисије Мирјана Ђурђевић;  ЕНГ екипа: Славиша Петровић, Мирослав Гојковић, Томислав Крстић; графичка обрада Дарко Петровић, секретарица режије Јелена Перовић, сниматељ Никола Ђурашковић, монтажер Ана Савић, редитељ Нарциса Даријевић, уредник серије Љиљана Страхињић

- Премијерно емитовано 26.05.1998, Редакција школског програма, уредник др Мирослав Савићевић

 Понедељак, 22.12.2014. на РТС САТ

Избор из ранијих "Трезора":  Како су новинари Радио Београда извештавали током преврата у Румунији, пре 25 година

Велики испит струке: О румунским догађајима из Радио-Београда - друга емисија о томе како су извештавали наши новинари и сниматељи током децембарског преврата у Румунији 1989. године. Како су се новинари Радио Београд сналазили и слали извештаје током преврата у Румунији, говорили су након 20 година, новинари Ђорђе Влајић и Небојша Спаић. Ова узбудљива сведочанства снимио је Трезор пре пет година. У наставку емисије налази се десетоминутни одломак из ДНЕВНИКА 2 од 25. децембра 1989, који се односи на трагичне догађаје у Румунији.

- Учесници: Ђорђе Влајић, Небојша Спаић, саговорник и уредник Бојана Андрић

- Сниматељ Жељко Малић, сниматељ звука Љуба Јовановић, сарадник Милена Јекић, организатор Гордана Грдановић, уредник истраживач Весна Игњатовић, графичка обрада Вук Спасојевић, Мићун Дринчић; монтажери Нада Додиг-Зилџић, Милорад Ћитић; аутор и уредник Бојана Андрић

- Снимано 21.10.2009, премијерно емитовано 23.12.2009, репризирано 10.12.2014; Редакција за историографију