Трезор

                                                                                                                                                                                                                                    Сваког трећег децембра - Резолуцијом 37/52 Генералне скупштине Уједињених нација од 3. децембра 1982, наглашено је право особа са инвалидитетом на једнаке могућности какве имају и остали грађани. Тада је, такође, по први пут, хендикеп дефинисан као последица интеракције особа са инвалидитетом и њихове друштвене околине. Стандардна правила Уједињених нација прихватила је у марту 1995. и Савезна република Југославија, односно Србија. Тиме се обавезала да особе са инвалидитетом уживају иста права и обавезе као и остали чланови друштва у којем живе. "Трезор" се, тек с времена на време, својим емисијама бави особама оштећеног вида, слуха или  непокретним особама, односно особама са инвалидитетом. Ово признање не оправдава нас наравно, а ни извињења много не користе. А баш се тај датум, 3. децембар, у данашњем разговору најчешће понављао. Шта одговорни обећавају сваког 3. децембра, на Међународни дан особа са инвалидитетом, а шта се од тог обећања и испуни. Веома мало. Говори се о животу у Дому за одрасла инвалидна лица у Дому на Бежанијској коси и о томе зашто ретко или никако не долазе у Београд, о апсурдним законским одредбама, о рампама које се не граде по правилу, па их зато људи у колицима не могу ни користити... И уопште говори се о свакодневном животу особа у колицима.

- Учесници: Драгиња Латиновић, Горан Јоксимовић, председник Удружења станара Дома за одрасла инвалидна лица, Бежанијска коса; Иван Плавшић, уредник емисије РТС-а "Стање на путевима", саговорник Бојана Андрић, уредник циклуса "Трезор"

- Техн. вођство Миша Бачевић, декор Жељко Малетић, Дејан Живановић; сниматељ звука Зоран Петковић, Влада Јанковић, дизајнер светла Владимир Великинац, камермани Синиша Свијић, Зоран Марковић, Давор Карамарковић; сценограф Наташа Богдановић, видео миксер Мира Загорац, редитељ Милан Јовановић, организатор Гордана Грдановић, сарадник сниматељ Милена Марковић, графичка обрада Снежана Врањковић, монтажер Јован Бановић, аутор Бојана Андрић

- Снимано 28. новембра 2014, премијерно емитовање; Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић

Рампа - Филм је документ о времену које тече другачије. Милада Лазић је рођена 21. септембар 1957. њена дијагноза је квадриплегија то је последица саобраћајне несреће коју је доживела 1979. године, она је  председница Спортско-рекреативног удружења особа са инвалидитетом "Све је могуће". Када у Дому за особе са инвалидитетом не ради лифт, кориснику је потребно 15 минута да сиђе до приземља-рампом. Милада Лазић нас метафорички током 15 минута води крзо свој живот. Слика из њене визуре дочарава "рампе" које пролази 33 године, битке које је изгубила, са којима се помирила, али и које побеђује. Филм је учествовао у званичној конкуренцији 60. Фестивала документарног и краткометражног филм у Београд, 2012. године.

- Учесници: Милада Лазић, председница Спортско-рекреативног удружења особа са инвалидитетом "Све је могуће"

- Реализација: Весна Грба, Небојша Васић, музика Петар Марић

- Произведено 2012

Беседе на Правном - Такмичење у беседништву одржано је на Правном факултету у Београду, 21. фебруара ове године. Беседа "О положају особа са инвалидитетом" Мине Богдановић освојила је прво место у категорији "Слободна тема" и награду "Млади Европљанин" коју додељује European Forum Alpbach.

- Учесница: Мина Богдановић, студент ИВ године Правног факултета у Београду

- Реализација: дежурна посада Студија 3, графичка обрада Снежана Врањковић, монтажер Јован Бановић, редитељ Милан Кудаковић, уредник Бојана Андрић

- Снимано 21.02.2014, премијерно емитовање, Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић

Понедељак, 15.12.2014. на РТС САТ

Избор из ранијих "Трезора": Архитекта Михајло Митровић води екипу "Трезора" у Храм Светог Василија Острошког који је изграђен по његовом пројекту

Архитекта Михајло Митровић - Архитекта Михајло Митровић води екипу "Трезора" у Храм Светог Василија Острошког који је изграђен по његовом пројекту. Изградња овог изузетног храма, по пројекту започета је 1996. а завршена 2000-те године, храм је освећен 2001. То је прва црква саграђена на територији Новог Београда након Другог светског рата. Професор Митровић говори о томе како је дошао до идеје да се храм гради баш на том месту, о изградњи, о набавци материјала, па и бомбардовању током градње, о свима који су помогли изградњу храма и осталим садржајима који га окружују. Задовољан и поносан на свој пројекат који је до краја завршен баш онако како га је замислио и сачинио. Михајло Митровић сарађивао је са Телевизијом Београд од 1963. године, сценариста је и водитељ у серијама: Шта волим у архитектури, 1966; Десет савремених архитеката Југославије, 1968; Шта је донела Осака, 1970; Тргови-лице града, 1970; Водећи архитекти света, 1972. Архитекта Михајло Митровић је рођен у Чачку, 1. септембра 1922. Дипломирао је 1948. на Архитектонском факултету у Београду. У Урбанистичком заводу Србије, као главни пројектант, урадио је генералне урбанистичке планове за више српских градова. Године 1980. изабран је за редовног професора на Факултету примењених уметности у Београду. Један је од најпознатијих српских архитеката у свету. У његова најзначајнија дела спадају: одмаралиште "Нарцис" на Златибору, стационар ОУН у Бањи Ковиљачи, хотел "Путник", Генексове куле (Западна капија), храм Св. Василија Острошког у Београду, Римски извор, Језеро... Излагао је самостално у Музеју савремене уметности у Београду и Салону МСУ у Варшави, затим у Вроцлаву, те на многим колективним изложбама у свету. Бави се архитектонском публицистиком и критиком. Аутор је књига Новија архитектура Београда, Све је архитектура и На крају века. Добитник је Октобарске награде града Београда, листа "Борба", Салона архитектуре, Велике награде за архитектуру САС, Седмојулске награде за животно дело, те ордена Светог Саве... Био је генерални секретар Савеза архитеката Југославије, председник Савеза архитеката Србије. За почасног доктора Београдског универзитета промовисан 1999. За председника Академије архитектуре изабран 1999. године. Ту функцију обавља и данас.

- Учесници: проф. др Михајло Митровић, саговорник Бојана Андрић

- Сниматељ Андреј Оштрбенк, асистент Срђан Басарић, сниматељ звука Бранко Стојановић, микроман Миљан Грубановић, расветљивач Миле Илић, сарадник сниматељ Милена Марковић, фотограф Бранко Белић, организатор Милка Јовановић, уредник истраживач Весна Игњатовић, монтажер Додиг-Зилџић, аутор Бојана Андрић

- Снимано 19.08.2014, премијерно емитовано 01.12.2014, Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић

Три трга, Архитектура - Најављујући једну од епизода аутор арх. Михајло Митровић наглашава: "У једној емисији наше серије говорили смо о београдским трговима, не налазећи ни нове ни старе, ми смо ту емисију назвали Београд - град без тргова. Припремајући се за ову емисију, да вам прикажемо неке нове тргове после рата код нас, нашли смо се готово пред истим проблемом у којем смо били у случају Београда. За утеху Београду, у целој земљи нисмо нашли ниједан целовити нови градски трг. Упркос чињенице да смо веома много градили, да смо изградили безбројна стамбена насеља, да смо градили облакодере по прашњавим градићима и безводним варошицама, упркос чињеници да смо градили чак и читаве нове градове, нисмо нашли тргове иако су читаве мале војске архитеката радиле пројекте за многе тргове наших градова. Нисмо их нашли, иако је било многих конкурса од Љубљане, преко Чачка, Крушевца, Ниша, Скопља и Титограда. Срећом, свако правило има изузетак и ми смо у прилици да вам прикажемо три трга: Трг револуције у Љубљани пројектовао је арх. Едвард Ровникар кога са правом сматрају представником нове словеначке архитектуре, други је Центар Скендерија у Сарајеву који су пројектовали сарајевски архитекти Живорад Јанковић, Халид Мухасиловић и инжењер Огњен Малкин, трећи је Трг партизана у Титовом Ужицу, београдског архитекте Станка Мандића, најлепши у нашој земљи, који је постао симбол града и нашао се на угледним странама архитектонске публицистике у свету..."

- Учесник проф. арх. Михајло Митровић

- Аутор арх. Михајло Митровић, сниматељ Тибор Звезданић, асистент сниматеља Милован Урошевић, филмски прилози Вики Погачар, Мирослав Свара; мотажер Милица Полићевић, редитељ Бранко Ћурћић, уредник серије Душан Миловановић

- Премијерно емитовано 16.04.1970, Редакција образовног програма, уредник Мирољуб Јевтовић; репризирано 01.12.2014. у "Трезору".