Енциклопедија за радознале

Мост у Станичењу

Бегов мост на реци Темштици код села Станичења, омиљено је излетиште Пироћанаца. Сматра се да потиче из римског доба, а како га је касније обновио неки турски бег, мосту је остао назив по њему. Већи део каменог моста је очуван, али није у употреби. Бегов мост је проглашен спомеником културе.

Знаменити конак у Боговађи

Пред крај 1803. године у манастирском конаку Боговађе је одржан састанак кнезова и виђенијих људи тадашње Србије, на којем је одлучено да се подигне буна против отоманске власти. Састанак је одржан на иницијативy Хаџи Рувима (световно име Рафаило Нешковић), архимандрита манастира Боговађа. Совјет је у конаку манастира Боговађа заседао од септембра 1805. године до ослобођења Смедерева (новембра исте године), укупно око два месеца.

Брдо Колубарске битке

Једно од главних жаришта битке на Колубари је било Враче брдо које се налази надомак Лазаревца, а које је било по петнаест пута у току дана час у рукама једних, час у рукама других. На овом брду је изгинуло око 20.000 српских и 30.000 аустроугарских војника. Сви су они заједно похрањени у спомен костурницама манастира Ћелије и цркве Св. Великомученика Димитрија у Лазаревцу.

Река и кањон Пањице

Водена пећина са водопадом у кањону реке Пањице представља једну од најлепших природних атракција у општини Ариље и сигурно заслужује да буде део списка заштићених природних добара Србије. Доступна је погледу и оних знатижељника који нису посебно кондиционо припремљени. Поред геоморфолошких специфичности, кањон одликује и станиште веома ретке биљне врсте - Campanula secundiflora, коју је на овим просторима пронашао Панчић.

Црква у Бољевцу

Подигнута је 1861. године, а осликана и освећена две године касније. Слава цркве 2.августа је и градска слава. Једнобродна је грађевина са припратом на западној страни и олтарском апсидом на источној страни. Трошкове зидања цркве, поред Бољевца, сносила су и седам села: Илино, Добрујевац, Мирово, Добро Поље, Оснић, Валакоње и Мали Извор.

Сниматељ: Периша Ђинђић
Стручни сарадник: Милутин Дедић
Аутор: Миодраг Зупанц