ТВ фељтон: Јован Ћирилов-Оптимизам сећања

Преминуо је Јован Ћирилов, дугогодишњи управник Југословенског драмског позоришта, оснивач и уметнички директор фестивала Битеф, драматруг Атељеа 212, ерудита, полиглота, лексикограф, хроничар друштва и театра, модерниста у сталном рату с конвенцијама - једна од највећих личности српске, југословенске и европске културе.

Јован Ћирилов рођен је у Кикинди 30. августа 1931. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду 1955.

Као селектор Битефа пропутовао је многе земље, био изузетан познавалац светског театра и у Београд доводио највеће ансамбле и редитеље (Брук, Бергман, Гротовски, Пина Бауш, Роберт Вилсон, Ронкони, Нурија Есперт, Љубимов, Додин, Ливинг театар), од којих су многи своју светску славу почели стицати у Београду.

Током четрнаест управничких сезона у ЈДП-у, подигао је ову кућу поново на високи светски ниво, негујући домаће драмско стваралаштво и постављајући на репертоар велика светска дела с нагласком на она која су дотад била непозната београдској сцени.

Јован Ћирилов био је позоришни есејист и критичар. Писао је за Студент, Политику (од 1956), Блиц (од 1999), НИН, Лудус, Дело и многе друге часописе и листове. У новинама је покретао своје рубрике (Позориштарије, Реч недеље, Моји савременици, Дневници). Бавио се лексикографским радом и саставио је неколико речника. Објавио је роман Неко време у Салцбургу (1980), две збирке поезије (Путовање по граматици и Узалудна путовања) и неколико филмских сценарија. Био је члан Српског ПЕН центра.

Ћирилов је превео многа дела драмске књижевности која су потом изведена на сцену.

Добио је две Стеријине награде, за критику и за животно дело, Октобарску награду града Београда за целокупно стваралаштво, Награду "Јоаким Вујић" за допринос српском позоришту, а Француска га је одликовала орденом Витеза уметности и књижевности.

Две сезоне био је и селектор међународног фестивала у Нансију, члан жирију за Велику европску награду за позориште и члан управе Мителфеста у Чивидалеу, Италија.

Председавао је националном комисијом за UNESCO (од 2001).

Аутор и уредник: Оливера Милошевић

Сниматељ: Слободан Грче

Монтажа: Марија Богичевић