Трезор

Музика се пише срцем, Музички живот Аце Степића, двадесет четврта емисија серије Док је света и века - Александар Аца Степић, хармоникаш и композитор,  рођен је 25.августа 1932. у Великом пољу, код Обреновца. Хармоника га је увела у свет народне музике по завршетку средње школе, тако да не уписује факултет већ се потпуно окреће музици. У почетку гостује у познатим ресторанима и хотелима у Београду. Касније упознаје Властимира Павловића Царевца и са његовим оркестром свира неколико месеци у ресторану "Калемегданска тераса". Та сарадња помогла је да га 1962. ангажују да хонорарно свира годину дана у Народном оркестру Радио Београда, који је водио Царевац. После овог ангажмана успешно се бави стваралаштвом у народној музици све до 1995. године. Компоновао је двадесетак кола и око 500 песама које су отпевали врсни певачи народне музике. Учествовао је у емисијама Радио-телевизије Београд: Село весело, Суботом увече, Весело вече, Врти се вретено, Недељно поподне.  Аца Степић добитник је многобројних  награда, а у пензију је отишао 1985. године са статусом истакнутог естрадног уметника. У емисији се могу чути кола: "Колубарски вихор", "Шабачки вез", "Девојачки вез", "Георгијевско оро", као и песме "Мој живот је тужна прича" (пева Зоран Калезић), "Заспи срце ако можеш" (пева Лепа Лукић), "Нећу плакати због тебе" (пева Тома Здравковић), "Југо моја, Југо" (пева Силвана Арменулић) и друге.

- Учесници: Александар Степић, саговорник Сандра Милошевић

- Сценариста и водитељ Сандра Милошевић, сниматељ Андреј Оштрбенк, асистент сниматеља Саша Тодоровић, сниматељ звука Петар Петровић, расветљивач Милан Михајловић, сарадник-сниматељ Милена Јекић Шотра, организатор Гордана Грдановић, монтажер Владимир Радовановић, монтажер реализатор Бранислава Петровић, уредник Бојана Андрић

- Снимано 8.маја 2014, премијерно емитовање, Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић

Среда, 01.10.2014. на РТС САТ

Четврти циклус из серије "Време телевизије" обухвата период од 1981. до 1986. и носи наслов Године кризе, а данашња емисија говори о развоју Технике Телевизије Београд

Четврти циклус серије Време телевизије од 17 епизода обухвата период од 1981, прве године после смрти Јосипа Броза Тита закључно са 1986. годином, која непосредно претходи ВИИИ седници ЦК СК Србије када Слободан Милошевић постаје главни политички чинилац у Србији. "И после Тита-Тито" била је једна од императивних политичких парола, али, стварност је била другачија. Већ тада су видни неки од знакова растакања Југославије, што се нарочито манифестује немирима на Косову и продубљивањем друштвене и економске кризе. О немоћи да се изнађе излаз сведоче неуспели друштвени пројекти - дугорочни програм економске стабилизације и критичка анализа политичког система. Та збивања утичу на програме телевизије у Србији и они се профилишу, посебно у информативној функцији. Међутим, благодарећи добро вођеној развојној политици, упркос тешкој финансијској ситуацији, и техника и програм постижу значајан напредак. Техника успева да примени тадашње технолошке иновације, а програм у неким својим сегментима постиже резултате који, гледано из садашње перспективе, јесу његова лабудова песма. Снимање ИВ циклуса трајало је од септембра 1995. до пролећа 1996. године. До тада су снимљене изјаве више од сто учесника серије и спикерски текст. Монтажа, отпочета 1999,  прекинута је у време НАТО бомбардовања, а настављена тек у јуну 2002. пошто је обновљен рад Редакције за историографију. Тада је снимљено још девет сведочења учесника серије. Циклус је емитован од 19. априла 2003. једном недељно на Другом програму РТС.
 

Развој и истраживања, 34. епизода - Између 1981. и 1986. године продубљује се економска и друштвена криза а већ се наслућује распад Југославије. У тим годинама није се могло очекивати да услови за развој технике и програма телевизије буду повољни. Међутим, управо у тим околностима јача развојна функција РТБ и траже се најсврсисходнији циљеви развоја. Основни циљ развоја био је задржавање обима програма у достигнутим границама, али уз промену његове структуре у корист образовних и играних програма и унапређење свеколиких програмских функција. У техници замењени су предајници Прве мреже и настављена изградња репетитора, уводе се хеликоидални магнетоскопи и камкордери. Напоредо са увођењем нових технологија посебна брига се поклања образовању кадрова. Пун развој се достиже и у ТВ Београд и у ТВ Нови Сад, што доприноси доношењу најповољнијих програмских одлука.

- Учесници: др Милан Топаловић, руководилац Сектора техничког развоја; инж. Јован Валчић, директор Технике ТВ Београд; Рихард Клајн, инжењер магнетоскопа; Слава Златанов, главни инжењер Погона емисионих постројења и веза; мр Анђелка Михић, руководилац Центра за кадрове; Првослав Плавшић, руководилац Центра за истраживање аудиторијума и Драгана Џигурски, социолог

- Сценариста др Мирослав Савићевић; уредници др Мирослав Савићевић и Весна Дошен; водитељ Мића Орловић; редитељ Никола Лоренцин

- Премијерно емитовано 19.04.2003, Редакција за историографију, уредник Бојана Андрић; репризирано 21.04.2003. у "Трезору"