Трезор

Погледај ме, невернице - Аматерска сеоска филмска екипа снима филм о љубави двоје младих која се завршила трагично. Током снимања реконструишу се сцене из живота љубавника, и у тим ситуацијама редитељ непрекидно прожима комично и трагично, иронију и патетику. Овим филмом Срђан Карановић најављује своју филмску поетику коју је доцније развио у бројним филмовима.
Из критике: "Емисија виђена на Другом програму у склопу циклуса домаћих драмских остварења, Погледај ме невернице, издваја се својом особеношћу, одудара од оног што смо навикли да гледамо у области такозваног уметничког телевизијског програма. Много је мање битно, чак је сасвм споредно што је ова емисија више филм него драма. Њу красе толике друге сасвим изузетне врлине и особине због којих она заслужује посебну пажњу. Узбудљивије од свега у овој емисији јесте што њени аутори Срђан Карановић, и као редитељ и као писац сценарија, и Мирослав Јосић-Вишњић у својству другог аутора на сценарију, разбијају њоме разне митове. Међу првим о самој својој професији, филмској или драмској свеједно, и то у неколико њених видова. Као један од тих оборених митова био би о такозваном филму-истини да би нас уверили да нема друге филмске истине до оне коју редитељ-стваралац свесно и смислено наметне филмској камери односно филмској траци. Карановић напушта оба устаљена пута употребљавана обично када се тежило да се ухвати животна истина у њеној свеобухватности и потпуности: први, документаристички приступ када се снимају људи у аутентичним амбијентима а приликом свог приватног понашања, или други начин када су глумци све своје снаге усмеравали да одиграју ситуације, понашање и односе, што сличније онима у животу. Карановић, одлази у аутентични амбијент и на лицу места покреће људе који нису глумци, ни професионални ни аматерски, да одиграју ситуације, понашање и односе који намерно неће потпуно личити животу. На том парадоксу, привидно необавезног поигравања животом, постигао је чудесну димензију уверљивости која о животу проговара својеврсно исконски - из потиснуте човекове потребе да живи туђим животима, односно онима дубоко запретеним у њему (као његова најличнија сновиђења) и никад оствареним. Неуки говор тих простосрдачних људи-сељана побуђује горак осмех, а извођење преплављује својеврсном суровом поетичношћу о каквој је вероватно сањао и за њом целог живота трагао у свом театру Бертолд Брехт." (Олга Божичковић, "Политика", 16.11.1974.)

- Улоге: натуршчици Боривоје Бајчетић, Ана Кета, Жива Живојнов, Владимир Томин, Славица Бачковић, Радмила Прванов, Лаза Аћимов, Ђурађ Војиновић, Љубомир Стошић, Јовица Јанош, Дорина Баба, Милун Гаћановић, Јон Гетејанц, Радивој Живков, Паун Баба, Божидар Урошевић, мештани села Селеуш и окестар села Дероње

- Сценаристи Мирослав Јосић Вишњић, Срђан Карановић; драматург Душан Ковачевић; директор фотографије Живко Залар, асистент камере Славољуб Вељић, сниматељ звука Иван Жакић, асистент Бојан Ковачевић, музика оркестар "Браћа Јовановић" из села Дероње, музички сарадник Драган Ценерић, костимограф Мирјана Остојић, фотографије Енес Миџић, сценограф Миодраг Хаџић, помоћник редитеља Мића Хаџић, продуцент Милорад Бајић, асистент режије Југослав Ђорђевић, секретарица режије Нада Крон, монтажер Бранка Чеперац, редитељ Срђан Карановић

- Премијерно емитовано 09.11.1974, Редакција драмског програма, уредник Филип Давид; репризирано 09.10.2003; 15.03.2004. у "Трезору"

Овогодишња главна тема Дана европске баштине јесте "Језик и писменост"

Индоевропска језичка породица - друга емисија серије О језику из језика открива како су научници почетком прошлог века, служећи се методима компаративне лингвистике, систематизовали индоевропску језичку породицу којој припадају санскрт, стари и данашњи персијски, грчки и латински (од кога су постали данашњи романски језици), словенски и германски језици. Кроз примере, гледаоци ће моћи да виде како се открива заједничко порекло речи које су у различитим језицима, бар на први поглед, сасвим различите и како су научници покушали да реконструишу индоевропски језик на основу данашњих језика. Емисија покушава да одговори и на питања где су, када и како живели Индоевропљани о чему се може закључивати искључиво на основу речи, јер никаквих материјалних споменика о тако давној прошлости нема нити их може бити.

- Уредник серије Винка Матијашић; сценарио др Иван Клајн, Светлана и Зоран Поповић; водитељ мр Миленко Панић; слика Ирена Милошевић; мајстор светла Златко Павловски; мајстор звука Андрија Новаковић; микроман Јово Џабић; музички сарадник Виктор Симић; миксери слике Саша Рашић, Татјана Поповић; дигирални ефекти Бранко Салић; техничко вођство инж. Никола Ђурић, магнетоскоп Будимир Хрњак; електроснка монтажа Радомир Тодоровић, Мирко Кртески; сценограф и натписи Саша Николић; камермани Драган Матијевић, Периша Ђинђић; главни камерман Мариус Тоадер; секретар релаизатор Снежана Житник Пауновић; помоћник редитеља Љубивоје Марковић; редитељи Светлана и Зоран Поповић

- Премијерно емитовано 11.10.1988, Редакција школског програма, уредник Ибрахим Хаџић

Четвртак, 25.09.2014. на РТС САТ

Данас, у серији "Време телевизије", говори се о богатом програму Музичке редакције Телевизије Београд

Музички програм, 33. епизода. - Музички програм настоји да задовољи потребе гледалаца за врхунским остварењима у области уметничког стваралаштва. У емисијама уметничке музике присутна су два репертоарска тока - музичко наслеђе и савремено музичко стваралаштво. У програмима везаним за наслеђе истичу се циклуси Мокрањчеве руковети и опера Петра Коњовића Коштана. Савремено музичко стваралаштво континуирано је праћено у серији Музички атеље. Истичу се и емисије Три гране времена, серија Уметници и улоге и циклус Музика, слика, реч. Народна музика презентована је у распону од изворне народне музике преко стилизоване песме и игре до новокомпоноване песме. Посебно се говори о серији Музички пејзажи Србије, Посело, Кад се јунак у бој спрема и Искра у камену. На пољу забавне музике прате се "нова кретања уз реактивирање правих вредности". Виталност јој даје све изразитија оријентација на младе. Ту је емисија Поп експрес, један од најзначајнијих резултата представља емисија Рокенролер, која пружа могућност београдској алтернативној сцени да дође до пуног изражаја. Посебно студиозно је рађена серија Великани џеза. И музички програм ТВ Нови Сад обухвата основне музичке жанрове. Нарочито је запажено залагање за презентацију музичке традиције Војводине. Програм на српском ТВ Приштина негује нарочито народну музику (серија Славуј ми поје).

- Учесници: уредници Радослав Граић, Богдан Рушкуц и Златко Стојановић, редитељи Славољуб Стефановић Раваси, Арсеније Јовановић, Слободан Радовић, Борис Миљковић, Бранислав Димитријевић, Станко Црнобрња и Димитрије Пужић, секретар режије Славица Ђурђинац, композитор Зоран Христић, диригент Боривоје Симић, примабалерина Вишња Ђорђевић

- Сценариста др Мирослав Савићевић, водитељ Мића Орловић, редитељ Никола Лоренцин

- Премијерно емитовано 10.12.1998, Редакција за историографију, уредник др Мирослав Савићевић Савићевић и Редакција документарног програма, уредник Божидар Николић; репризирано 14.04.2003. у "Трезору".