Великани: Бранислав Петронијевић (1875-1954)

Постоје три сфере знања у његовом филозофском систему: метафизичка тј. чиста филозофија, посредна тј. научна филозофија и емпиријска сфера тј. посебне науке.

Теорију дискретног простора и бића објашњавао је овако: "Биће се састоји од коначног броја квалитативних простих тачака, тј. од недељивих монада, а материја је скуп таквих релативно несвесних монада. Сазнање има порекло у непосредном искуству, где су и емпиријске чињенице, које су рационално нужне јер се не могу друкчије замислити него онакве какве јесу". Кратко се бавио и политиком јер, написао је: "И по породичној традицији, и по своме уверењу у политици, увек сам био ванфракцијски радикал, коме су у младости још биле блиске идеје Светозара Марковића, Пере Тодоровића и Јована Скерлића".

Био је и остао веран идејама свог пријатеља Аписа. Због тога је, под неразјашњеним оконостима, пензионисан. Да ли се обистињује предсказање: "У животу садашњости и будућности човечанства, као основни процес, влада умерени песимизам... Индиферентизам ће расти с превлашћу разума над емоцијама... Најзад ће завладати трансцендентни оптимизам - максимално задовољство у свести монада статичког стадијума света"...

Уредник и сценариста серије је Момир Карановић, а редитељ Иван Поповић.

број коментара 0 Пошаљи коментар