Енциклопедија за радознале

Десанкина Бранковина

Поред цркве и гробова Ненадовића, у спомен-парку Бранковина, налазе се две древне школе. Старија, као прва државна школа, начињена је 1836. године и носи име "Протина". У њој је музејска изложба о развоју школства и просвете у XIX веку. Новија школска зграда, у којој је учитељ био Десанкин отац Михајло Максимовић а прва слова учила будућа велика песникиња, подигнута је 1895. Са пуно разлога носи назив "Десанкина школа" јер се ту налази стална изложбена поставка о њеном животном и књижевном путу.

Црква у Шапцу

Године 1735. у попису Митрополије београдске први пут се помиње једна црква у Шапцу. Била је посвећена Св. Јовану и налазила се у српском делу Баира. Непун век касније Јоаким Вујић затиче цркву Св. Петра и Павла, смештену у вароши, ''... која је от дрва и плетера начињена... Ова церква веома трошна и скоро порушена. Зато високородни г. Јефрем вознамерио на пролеће другу нову, от камена церкву зидати." Зидање новог храма почело је 1827. године. Грађевина је завршена 1831. године, што потврђује и натпис на плочи на јужном зиду.

Божиловића кућа

Репрезентативни конак, у Пироту познат као зграда Беле мачке, грађен је у време турске власти за имућног српског трговца Божиловића. О згради је испредана прича да јој је настанак везан уз обавезу боравка турских бегова на пропутовању кроз Пирот, што представља доказ њеног репрезентативног карактера и улоге конака као гостинске куће. Нажалост, ово изузетно здање веома је руинирано и склоно паду.

Кумова воденица

Највећа воденица - брвнара на реци Топлици, у селу Маркова Црква, по стилу и начину градње потиче из 18. века. Писаних података нема, али предање каже да је Стеван Јеремић из оближњег Ратковца, иначе чувени трговац из Обреновићевог времена, воденицу откупио од Турака. До седамдесетих година прошлог века звала се Јеремића воденица; ново име су јој наденули садашњи власници.

Св. Харалампије у Паралову

У околини Босилеграда, поред већих села и махала обавезно се налази посебно поштован храстов шумарак и у њему дрвени крст. Ова места су посвећена одређеним свецима, а општи назив је: црква, црквиште или обречиште. У време када није било цркава та места су служила као богомоље. Ту су се обављала венчања, крштења, давао се помен и сл. Данас су то места за обележавање сеоске славе. Једно од најпознатијих обречишта налази се у селу Паралову, посвећено је Светом Харалампију.

Аутор: Миодраг Зупанц
Стручни сарадник: Милутин Дедић
Сниматељ: Периша Ђинђић