Била је позната као „бања за нероткиње" Ово је прича о Јошаничкоју бањи, познатој по лековитој, врућој води, која на изворишту има температуру и до 80 Целзијусових степени. Бања је и данас лепа - али заборављена и запуштена. Крај лековитих бањских терми мештани перу тепихе, шуре прасиће и кокошке и нико за то не хаје. Нико у Јошаничкој бањи не контролише и не кажњава загадјиваче. По геотермалном и хидроенергетском потенцијалу ова бања је на другом месту у Србији, одмах после Врањске.

По народном предању, у Јошаничкој бањи се крепио и Цар Душан Силни. Ера турске владавине је оставила хамам, прво купатило у бањи саградјено у 18 веку, које је служило у хигијенске сврхе. Династија Обреновића је имала своје летњиковце, а књаз Милош је 1835. године, узорак воде слао у Беч на анализу, која је потврдила да су бањске терме изузелног квалитета. Династија Карадјордјевића је 1935. године изградила прво купатило за терапијске сврхе.
На путу је било и занимљивих сусрета. У Павлици, на десетак километара од Јошаничке бање упознали смо породицу Кошанин која на свом имању има мини зоолошки врт и етно- музеј и љубимца орла-мишара.

У селу Долови, на Црној Глави видели смо како у природи живи породица Јаковљевић и како је Горан сам порибио поток пастрмком и уредио околину.
У Јошаничкој бањи смо пробали најукусније слатко од боровница и шумских јагода којим нас је послужила господја Божидарка Вукосављевић која је ове шумске плодове сама брала на падинама Копаоника.

Аутор емисије Драгана Васиљевић.