Трезор

ОД БАБА ДО ТАТЕ ОД ТАТЕ ДО МАМЕ, Биографије - "Млади ТВ режисер Владимир Андрић управо завршава снимање тринаесте еписоде серије Биографије коју Редакција дечјих емисија Телевизије Београд припрема за најмлађе. Од 3. јануара, суботом увече у блоку дечјих емисија, малишани ће моћи да гледају петнаестоминутне документарне филмове о животу својих вршњака за које је Владимир Андрић сам написао сценарија. "Међутим ове кратке филмске сторије - каже аутор - гледаће, верујем и старији. Слична сам мишљења чуо и од својих сарадника. Неке истине о животу деце растрзаност између разведених родитеља могли би видети и они којима ова серија није намењена". На предлог Редакције дечјих емисија сценарист и режисер Владимир Андрић је пре годину дана започео трагање по читавој Југославији. Прво се обратио деци преко ТВ поште, и тако су настале четири емисије. Потом су у Сарајеву, Дубровнику и једном селу Војводине снимљене још по једна. Једна епизода Биографија  посвећена је београдским малишанима који перу аутомобилске прозоре. Пита од јабука, која је у ствари прва емисија серије, путује ускоро у Монте карло. На предстојећем телевизијском фестивалу који се одржава у овом граду средином фебруара, она ће заступати нашу земљу у конкуренцији дечјих емисија. "Не може се рећи - наставља Андрић - да су Биографије само документарни филмови. Снимали смо и класичне документарце, са шумовима, унутрашњим монологом и осталим изражајним средствима која се користе у овој филмској врсти, али су поједине еписоде постављене на принципима играног филма, са "глумом" и импровизованим дијалозима. " (Д. Б. "Борба" 21.12.1969.)

- Сарадник Александар Мандић; организатор Владимир Папић; сниматељ звука Радослав Бојковић, сниматељ Душан Тртица, монтажер Петар Аранђеловић, сценариста и редитељ Владимир Андрић

- Премијерно емитовано 14.02.1970, Редакција програма за децу, уредник Олга Влатковић

ЈЕДАН УЈАК ХОЈАН, Јунак мог детињства - Из критике: "Причама из детињства које у серији теку суботом малим екраном заједнички је само назив, Јунак мог детињства. Ништа, међутим, не смета што су оне потпуно разнородне, што у стилском погледу немају ничег серијски устаљеног. После једне духовите, иронично интониране епизоде Не газите мушкатле Милана Јелића, после сликовитог приповедања у Путовању Зуке Џумхура, следила је шармантна оперета Један ујак Хојан Јосипа Кришковића. Без обзира на извесне призвуке сладуњаве идиличности, што ову причицу испражњује сводећи је повремено на површност оперетског стила, има у њој неоспорне привлачности јер истовремено поседује и шарм чедности и наивности. Прихвати ли се са тим својим условностима она у крајњем исходу пружа слике једног распеваног детињства у коме су дозвољена сва могућа маштања. Па и о родитељима који живот проводе играјући се са својом децом. Цела прича виђена је из угла посматрања једног дечака, дакле у оном узрасту када се све доживљава као велика бескрајна игра. Допуштена су тада и сва маштања о могућном и немогућном, као што често у каснијем животу нисмо сигурни шта из детињства носимо као успомене из збиље а шта из снова. Било је на моменте у овој режији Вере Белогрлић изукрштаних таквих сцена из сањаних сећања и оџивљених ту пред нама. Из њих је израњало и све оно што је везано за дечаковог ујака Хојана. Да ли је он уопште постојао слободно бисмо се на крају смели запитати. Зар је то уопште важно ако смо се пријатно осећали док смо гледали све те раздрагане и подетињене глумце: Миру Бањац, Душка Јакшића, Мићу Татића, Власту Велисављевића, Предрага Лаковића. Певали су уз звуке музике Зорана Христића." (Олга Божичковић, "Политика", 21.10.1972.)

- Улоге: Мића Татић (ујак Хојан), Оливер Томић (Милан), Лада Јагуш (Нада); Мира Бањац (мајка), Власта Велисављевић (отац); суседи: Предраг Лаковић, Милутин Бутковић, Петар Краљ; Драгутин Добричанин (милиционер), Душко Јакшић (Варча), Драган Петровић (молера)

- Сценариста Јосип Кришковић, композитор Зоран Христић, костимограф Светлана Мишковић, сценограф Никола Теодоровић, сонгови Љубивоје Ршумовић, директор фотографије Ненад Јовичић; расветљивач Миодраг Ракоњац; сниматељи звука Драган Гроздановић, Драгољуб Гојковић, Драган Балаћ; микроман Бојан Ковачевић, музички сарадник Драган Ценерић, огранизатори Срба Чутурило, Драгиша Ковачевић; секретарица режије Мирјана Вуисић, ас. режије Кора Ајхер, монтажер Љерка Станојевић, редитељ Вера Белогрлић

- Премијерно емитовано 14.10.1972, Редакција програма за децу, уредник Олга Влатковић

Трезор на РТС Сателит

Десета епизода серије "Време телевизије" која се односи на период од 1967. до 1971,
посвећена је појави нових младих телевизијских аутора

РАСТ, трећи део (1967-1971) - десета епизода серије Време телевизије. Ова је емисија добрим делом посвећена појави нових младих аутора, а уједно и промени сензибилитета гледалаца. То се најпре манифестује у музици (Концерт за луди млади свет). Иначе музички програм постаје подручје за визуелне експерименте у озбиљној музици, а у народној музици доживљава међународну афирмацију (Плутоново царство у Хомољу). Али, то је и време појаве новокомпоноване народне музике и продора шунда који пут налазе на програмским маргинама... Забавни програм, ипак, достиже пуну зрелост (Забавља вас Мија Алексић, тадашње емисије квиза) и отвара простор младима (Максиметар); водитељ Мића Орловић.

- Учествују: водитељ Бранислав Цветковић; редитељи Јован Ристић, Здравко Шотра; сниматељ Драгослав Манчић; музиколози Љубинко Миљковић, Драгослав  Девић; композитор Војислав Костић; уредници Гордана Ђурђевић, Миодраг Маринковић, Предраг Перишић

- Сценариста др Мирослав Савићевић; редитељ Никола Лоренцин

- Премијерно емитовано 19.04.1994, Редакција за историографију, уредник др Мирослав Савићевић и Образовно-научни програм, уредник Петар Савковић; реприза 04.11.2002. у "Трезору".