Енциклопедија за радознале: Темска и друге приче

Пар километара од Жабара, на великој ливади изнад села Породин, смештено је тајанствено и готово неистражено средњевековно гробље са монументалним плочама које су украшене архаичним симболима. Стручњаци сматрају да најстарији споменици потичу из XIV века.

Темска

Северозападно од Пирота, на удаљености од 15 км, друго по величини у пиротском крају налази се село Темска. Смештено је у подножју Старе планине окружено са више више брегова и брежуљака, док је са јужне стране равна и обрадива површина Големо поље. У околини Темске постоје трагови насеља из римског доба, као и средњевековна тврдјава и манастир Светог Ђорђа из 14. века у народу више познат као "Тамачки манастир". Село се састоји из више махала са изузетно старим кућама. Село је добило назив по средњевековном граду, који је ту постојао.

Бранковина

Недалеко од Ваљева, крај пута за Шабац, смештена је Бранковина, јединствена просторна, културна и историјска целина. Само насеље се убраја међу најстарија у ваљевском краја. У српску историју улази током XVIII века, војевањем кнеза Алексе Ненадовића у аустро-турском рату. После његовог погубљења 1804. године, војском у овом крају командовао је војвода Јаков Ненадовић а дипломатију устаника водио Прота Матеја. Они и сви Ненадовићи, до књижевника и путописца чика Љубе, почивају уз бранковинску цркву. У другом делу сеновите порте је хумка Десанке Максимовић, која је овде прва слова срицала.

Бела Паланка

Бела Паланка је подигнута на темељима античке Ремизијане, једног од најстаријих места на Балкану. Према чувеном историлчару, Константину Јиричеку, насеље су основали Келти око 280. г.п.н.е., али има хипотеза да су то урадили пре њих Трибали 292. г, па чак и 335. г. Келтолози сматрају да је добила је име по келтском племену Ремима (Ремои, Реми) а траколозиоснивање града приписује трачком етносу, а име града изводи од трачког личног имена Ремесис, Ромесис. У самом граду има више атрактивних археолошких споменика.

Сниматељ: Периша Ђинђић

Стручни сарадник: Милутин Дедић

Аутор: Миодраг Зупанц