Трезор

Добривоје и Добрила Пантелић више од три деценије камером бележе живот и обичаје народа западне Србије. До сада су снимили око 10.000 сати материјала, 133 документарна, етнолошка и играна филма и имају више од 130 награда у земљи и у иностранству. Добитници су десет "Сребрних пастира" на фестивалу Фестеф у Кучеву, пет "Златних буклија" на фестивалу у Великој Плани, девет "Златних сунцокрета" на фестивалу Жисел у Омољици, два "Прохорска анђела" на фестивалу у Прохору пчињском и Београду, Прве награде у Прагу за филм Сачувај Боже и других награда и признања. Једини су аматери филмски ствараоци са простора бивше Југославије, добитници плакете Југословенске кинотеке. Њихови најпознатији филмови су Божић у Гају, Петровдан у Рађевини, Пранђед, Спасовдан, Кантар, Међа, Спасовдан, Ћале са Рађевог камена. Стални су сарадници емисија РТС-а Жикина шареница и Трезор. Пантелићи имају и свој фестивал који се сваке године, под називом Путујући фестивал "Маденци" одржава у Лозници, Осечини, Љубовији, Малом Зворнику, Крупњу и Шапцу. Фестивал види више хиљада људи за тих неколико дана, а гости фестивала су угледни професионалци из света филма и телевизије. Ове године, на десетом, јубиларном фестивалу од 22. до 27. марта, биће премијерно приказана две филма њихове продукције "Три-Д", дугометражни документарни На кућном прагу и краткометражни Степина школа. Добривоје и Добрила живе, раде и филмове граде у селу Доње Брезовице, општина Крупањ, Рађевина, Западна Србија.

Наслеђе села - за овогодишње божићне празнике Пантелићи су нам послали пет кратких филмова произведена 2013. године, а ми их приказујемо под овим заједничким насловом. Гледаћете: Сећање на Томиндан у Крупњу - прича о традиционалном вашару на Томиндан у Крупњу. Казивачи: Драган Илић, Чедомир Ранковић, Марко Пантић, Рада Пајић, хармоника Марко Пантић, певач Радован Васић причају како је некада било, а како је сада. На овогодишњем Међународном фестивалу аматерског филма ЖИСЕЛ филм је проглашен за најбоље телевизијско остварење. Прича о селу Царина код Осечине - казивачи Милић Ерић, Живан Грујичић. Срце лицидерско - прича о изради лицидарског срца и једином мајстору лицидеру у овом делу Западне Србије. Казивачи Братислав и Милена Пајић. Прича о шареници - старица Зорка Станковић из села Комирић код Осечине казује о својим девојачким данима, ткању шаренице, начину живота у њеној младости и удаји. Прича о селу Велика река - село Велика Река налази се у Општини Мали Зворник и на истоименој реци. У дужини од шест километара налази се седам мостова, због чега ово село још зову и Српска Венеција. Казивачи Владан Смиљанић, Радосава Смиљанић, Миливоје Петковић, Драган Лазић, Милован Живановић, Зоран Лазић, Живко Вукосављевић.

Реализатори филмова су: сценаристи, сниматељи и редитељи Добривоје и Добрила Пантелић, монтажери Биљана Сакић, Душан Јошић, Милан Пантелић

Произведено 2013, премијерно емитовано у Трезору 06.01.2014, Продукција Три-Д

Рам за неколико поза, шеста епизода - серије необичног наслова Рам за неколико поза, снимљене 1976. године. Тадашњи уредник Забавно-музичке редакције Предраг Перишић је током емитовања серије побрао контроверзне критике од одобравања за оригиналну идеју до оспоравања. Другачија од других забавних емисија која се бави малим људима, она на један посебан начин слика и открива  нови и другачији свет људи који су свој живот испунили хобијима и вештинама које су сами осмислили. У њој су позирала два брата перачи злата на Пеку, баба Рада, чобаница која свира ''на листу'', љубитељ фудбала, један грнчар, оркестар... а Карпо Година их ''урамљује'' у њихов амбијент у живописном пејзажу Србије. У овој емисији снимљени су: скупљачи народног блага, пчелар, хор стараца, фрулаш, Слава Николић говори стихове и анегдоте. Из критике: "Већ три петка, узастопно, гледамо добру музичко-забавну емисију која и јесте и није музичка, која се може назвати забавном, али није само забава, јер је фолклорна и завичајна, долази нам из разних крајева, изненађује обликом и садржајем, понајвише досетљивошћу народних уметника, певача и играча, градитеља необичних музичких инструмената, непознатих занесењака чије вештине одушевљавају ужи круг познавалаца и мештане њиховог краја. То је просто народно стваралаштво, довитљивост и игра, понекад посао, занат који нестаје. Обрађује старе заборављене речи. Имена оруђа и разних предмета од дрвета и иловаче. Нове, а тако старе, шаре. Преплет у везу или у колу. Пријатни гласови. Драга лица. Помало заборављени свет, који живи. Који се не да. Отима се. Па ипак, да нема истраживача, кад их нико не би посетио, заборавили бисмо где смо били, од чега смо почели. А највише од свега привлачи нас самоучка мајсторија, а која одолева конфекцији, која се не обазире на униформисаност и помодност. Емисија се зове Рам за неколико поза. Творци су два даровита истраживача, сваки на свом послу, сценариста, записивач: Михајло Блечић, досетљив и пробирљив кад се одлучује шта да се услика, и редитељ Карпо Аћимовић који не инсистира на необичним сценама, не претерује и не карикира, одолева том свакодневном филмском изазову, када се од обичног прави необично а не од обичног нешто сасвим десето, нешто изван сваке могућности." (Бранко В. Радићевић, "Борба", 10.12.1976.)

Учесници: Влада Јенић, Милован Димитрашковић, Милош Милосављевић, Милутин Спасовић, Светозар Пајић, Иван Нинковић, Сретен Михајиловић, Миленко Илић, Сима Томић, Славица Николић

Сценариста Михаило Блечић, сарадник Момчило Шундић, композитори и текстописци Пеђа и Младен Вранешевић, продуцент Вера Маргитић, организатор Бојан Маљевић, асистент камермана Андреј Поповић, расветљивач Радивоје Живановић, асистент монтаже Милуна Митровић, секретарица режије Радмила Ћаловић, сниматељи звука Драган Милојковић, Ратко Кушић; сниматељ, монтажер и редитељ Карпо Аћимовић Година

Премијерно емитовано 07.01.1977; реприза 08.03. и 21.06.2002, 22.07.2011. у "Трезору"