субота, 03. мај 2014, 21:50
Хоризонт: Грабљивице у нашем дворишту
Национални парк Јелоустоун у Сједињеним Државама заузима простор од десет хиљада квадратних километара аутентичне америчке дивљине. Ниједна животиња која је настањивала тај простор у савременој историји америчког континента није представљала претњу за људе - све док се нису појавили људи.
Када је парк основан, далеке 1872, људи су тежили да природу прилагоде себи, па су биљке контролисано неговали, а животиње поделили на „добре" и „лоше", на оне које су ловили и оне које су се са човеком такмичиле око ловине. Највећу претњу тада представљали су вукови - убијали су их, хватали у замке, тровали. Свим силама су се трудили да их се реше. Тако је седамдесетих година прошлог века национални парк остао без вукова и поремећен је ланац исхране и екосистем.
Зато су пре двадесет година научници одлучили да вукове врате. Међутим, иако је пројекат одобрен, мржња према вуковима, као такмацима за животно станиште, није променила свест људи који га са њима деле.
Емисија прича о људској природи која данас живи подељена између атавистичких порива за опстанком и „вишка" културолошких бенефиција које као врста ужива. Само, питање је - докле?
Уредник је Невена Тодоровић.
коментари