петак, 07. феб 2014, 22:00
Видик: Ко су елите?
Платонов идеалистички концепт о таквом државном уређењу у коме ће најмудрији бити на врху пирамиде, несумњиво је већ тада довео у везу елиту и моћ управљања.
Проблем елита током дуге историје развитка цивилизације непрестано је разматран у оквирима друштвених система, који су, више или мање, одражавали тензију између оних који владају и оних којима се влада, што је касније у светлу класне теорије Маркс јасно формулисао кроз реченицу, "Историја сваког досадашњег друштва јесте историја класних борби".
Али питање и проблем елита, осим што у епицентар уводи појам моћи, покреће и питање структуре друштва које регрутује елиту, формулише критеријуме за њено настајање и ствара механизме који јој омогућују легитимитет. Било да се ради о класичним теоријама елита или класним теоријама, јасно је да појам елите комплексан, а модел који је давно поставио Платон, у контексту времена у којем живимо, готово утопијски.
О проблему елита данас и о томе могу ли они које одликује "изврсност" да буду и "истакнути" у емисији "Видик" говоре историчар Милан Ристовић, писац Срђан В. Тешин и филозоф Иван Раденковић.
Уреднице емисије су Јасмина Врбавац и Марија Ненезић.
Stvaranje vs. sprovođenje ideja
U emisijama spomenute teze "Mase uzimaju maha" i njoj slična, a možda čak iz nje i izvedena, "Mase pokreću istoriju a ne manjine" su čini se ono o čemu se raspravljalo u ovoj i prethodnoj emisiji i stekao sam utisak da je individualizam jedini izvor ideja stim i ideologija jer je sigurno moguće da je pojedinac stvaraoc i ideje i ideologije čak i da je zaslužan za njeno sprovođenje dok mase, kao što su i elite, sigurno ne mogu biti stvaraoci ideja nego pretežno sprovoditi ideologije i tek možda ponekad konstruisati ideologije tumačenjem ideja pojedinaca?
коментари