Након деценије разарања и културних санкција, наша Скандинавистика добила је ово признање у конкуренцији од око 250 институција на којима се држи настава шведског језика, књижевности и културе. Првак света у овој дисициплини је, мало је познато, био др професор Љубиша Рајић, оснивач Скандинавистике на београдском Филолошком факултету, неформални амбасадор Србије у скандинавским земљама. Преминуо је летос у својој шездесетпетој години. Иза себе оставио је огроман број академских радова и незаборавне лекције о етици, по којима је, као непоткупљиви учесник наших драматичних друштвених дешавања последњих две деценије, био познат у јавности.

У овој емисији сазнајемо: Шта је изненадило амбасадора Норвешке кад је стигао у Београд? Која је животна епизода обележила професора Ранка Бугарског и Љубишу Рајића? Како то да је професор Рајић био члан Норвешке академије, а на београдском Универзитетзу није добио уобичајену дозволу за наставак рада након пензије? Шта је писао за норвешки дневник Дагбладет током два и по месеца НАТО бомбардовања? Кога смо изгубили одласком Љубише Рајића?

У емисији говоре седам саговорника, слушамо одломке Рајићевих интервјуа из обимне архиве Радија и Телевизије Београд, а о времену у коме се беспоштедно ангажовао, подсећају нас фотографије Горанке Матић.

Аутор емисије: Валентина Делић