Старо српско писано наслеђе

У Народном музеју у Прагу чува се око 80 српских дела из збирке Павела Јозефа Шафарика. После више од 40 година ова драгоцена сведочанства српске баштине поново су доступна нашим истраживачима.

Велики је број српских рукописа који су похрањени у депоима европских музеја, архива и библиотека. Да ли ће икада ова сведочанства бити враћена у матицу, не знамо, али сви напори које улажу наши истраживачи и уопште заљубљеници у словенску културу доприносе обликовању важног дела српске баштине.

Истраживање српских рукописа у иностранству није новина. У нашој медиевалистици то је један од основних задатака Археографског одељења Народне бибилотеке Србије. Међутим, истраживања у земљи, због неких објективних могућности које нису дозвољавале много путовања, нису нам оставила већи број каталошких описа српских рукописа у иностранству.

Пројекат "Истраживање српских рукописа у иностраним библиотекама, збиркама и манастирима" започет је 2008. године у Библиотеци Српске патријаршије.

Комисија научника, у којој су били професори са Београдског универзитета Зоран Ракић, Ирена Шпадијер и Зоран Ранковић, археограф Народне библиотеке Србије Владан Тријић и управник Библиотеке Српске патријаршије Зоран Недељковић, вршила је током марта 2010. истраживања у Националној библиотеци у Клементинуму и Народном музеју у Прагу.

О значају Шафарикове збирке и новим открићима комисије научника сазнаћете више у емисији Српски рукописи из Прага у оквиру серије Редакције за науку и образовање Старо српско писано наслеђе.

Уредник и сценариста Ивана Ковачевић, редитељ Драган Марковић.