Петар II Петровић Његош

Осма епизода серије о Његошу говори о последњим данима овог великана.

Већ крајем 1849. године Његош почиње озбиљно да поболева. Пошто је његова бољка била на плућима, наду у излечење тражио је на местима пригодне климе и благотворних мириса. Стога се враћа још једном у Италију, где посећује градове и музеје, иако му је било прописано мировање. Силази и у подножје свога Цетиња, у Прчањ, где је 1850. написао своју последњу песму „Тестамент". Почиње да копни. Док предосећа крај, метафизика почиње да буја у његовом билу, све се више затвара за овај, а отвара за онај свет.

Окружен љубављу својих Цетињана, владика и господар црногорски П.П. Његош, благосиљајући свој народ, преминуо је 19. октобра 1851. Баш на дан када је 21 годину раније постао господар Црне Горе. Његове кости су биле више пута премештане на потезу између Цетиња и Ловћена. Његова црквица, задужбина-маузолеј, срушена је. Па и касније, наново је прекопавана од стране аустријске војске, због чега се опет владика враћа у цетињски манастир на читаву деценију. Тек, неки привидни мир његових сени започеће 1925, у новоизграђеној капели на Ловћену. Нажалост, ни ту није био крај. Дотадашња капела архитектонски се преиначила у маузолеј који је пројектовао Иван Мештровић.

Уредник серије: Весна Гајовић

Сценариста: Вук Милатовић

Улогу тумачи: Гојко Шантић

Редитељ: Јелена Генчић