Читај ми!

Петар II Петровић Његош

Горски вијенац

Седма епизода отвара странице најпознатијег ауторског епа наше књижевности, Горског вијенца.

Година 1846. је тешка за прилике у Црној Гори јер је суша похарала усеве и отворила врата глади широм ионако камените земље. Лукави и љути Осман Скопљак, паша скадарски, нуди пшеницу сваком оном ко одустане од устанка и четовања. Све то подсећа владику Петра на век раније када је његов даљи претходник епископ Данило имао сличне муке. Зато се и каже да је Његош „одболовао", а не написао Горски вијенац - венац подвига, јунаштва, панораму многобројних ликова јединствених у својим карактерима.

У спеву се преплићу три цивилизацијска тока: наш патријархално херојски, оријентално-турски и западноевропски. „Вијенац" је заиста био утеха свог савременика, али не само њега, већ је надахњивао и потоње генерације које су у слојевитим руковетима овог књижевног врела увек могле захватити обиље духовног и врлинског расположења.

Уредник серије: Весна Гајовић

Сценариста: Вук Милатовић

Улогу тумачи: Гојко Шантић

Режија: Јелена Генчић

број коментара 0 Пошаљи коментар