петак, 06. дец 2013, 09:24
Петар II Петровић Његош
Луча микрокозма
Када се Његош већ током прве недеље Великог поста 1845. затворио у кабинет и од свог секретара Димитрија Милаковића тражио да се побрине да га нико не узнемирава, нико се није надао да ће државни послови бити заустављени на месец дана. Шта је то Његош у осами радио? Са каквим духовима је то разговарао? Засигурно никад нећемо сазнати.
Међутим, резултат те духовне војне у шест певања са 2210 стихова десетераца, постројених у стрелце - увек десет по строфи - јесте „Луча микрокозма". Ово дело, засигурно врхунац наше поетике, пре свега метафизичког, али и егзистенцијалног приступа, покреће вечна питања настајања и нестајања, бесмртности и пролазности. А луча, онај мали зрак обавијен тамом, јесте управо човек сам, представљен у Његоша на начин који ће тек век касније постати доминантан поглед на људску индивидуалност и трагичност.
Уредник емисије: Весна Гајовић
Улогу тумачи: Гојко Шантић
Сценариста: Вук Милатовић
Редитељ: Јелена Генчић
коментари