Вавилон

Зато ће и у новембарској емисији Вавилона бити представљени неки од значајних књижевних стваралаца које су читаоци имали ретку прилику да упознају на Сајму књига.

То је пре свега мађарски књижевник светског реномеа, Ласло Краснахоркаи, по чијим делима је филмове снимао подједнако чувени редитељ Бела Тар. О првом преводу на српски језик, Краснахоркаиовог романа Меланхолија отпора, као и о значају и поетици великог писца, за Вавилон говори Марко Чудић, хунгаролог, доцент Филолошког факултета и преводилац овог дела.

Књижевница, есејиста, преводилац и професор на париском универзитету Сорбона, Нина Живанчевић, дошла је из Париза на београдски Сајам књига да би представила своју књигу одабраних песама, Уметност хватања бумеранга, коју је за штампу приредио, песме одабрао и поговор написао песник, Владимир Копицл.

На Сајму књига је Вавилон затекао још једног ствараоца који се ретко виђа у јавности, приповедача и песника, Ивана Потића, чија је књига прозе, Веселе приче о туговању, недавно појавила из штампе и ово је прилика да се читаоцима скрене пажња на ову хармсовски писану прозу јаке критичке ноте.

На сајму је објављен и читав низ критичко-теоријских књига из области историје, теорије и критике књижевности (највише у издању Службеног гласника), а међу њима је студија доцента Филолошког факултета, Предрага Петровића, Откривање тоталитета, књига о поетици у делу нашег талентованог авангардисте Растка Петровића.

Да књижевни живот ипак иде даље и да се не догађа све на Сајму, сведочи и новембарска промоција Сабраних дела у 13 књига, Радована Белог Марковића. Канонско издање допуњено библиографијом, предговором Радивоја Микића и скоро стотином текстова истраживача Марковићевог стваралаштва, говоре у прилог тези да се ово издање може сврстати у један од данас сасвим ретких издавачких подухвата.

Вавилон ће употпунити још и размишљања британског писца, Ијана Мекјуена, о теми љубави у књижевности, као и две одабране песме из нове збирке, Cyber Zen, које чита сам песник, Саша Радојчић.

Аутор и уредник емисије је Јасмина Врбавац, режију потписује Марко Шотра.