петак, 11. сеп 2009, 16:45
Југославија у рату 1941-1945.
13. јул. Устанак у Црној Гори био је највећи устанак у Европи јер је у њему учествовало преко 30.000 црногораца. За разлику од устанка у Србији, имао је доста специфичности, а није постојало ни четничко-партизанско двојство у команди.
Емисија расветљава мање познате стране тог устанка, пре свега са становишта директива које су доносила највише тела Комунистичке партије Југославије.
* Да ли је устанак избио 13. јула у Вирпазару, како бележи званична ЈУ историографија, или на Чеву код Цетиња?
* Да ли је устанак по ширини и снази изненадио комунисте?
* Зашто су се јавиле противречне директиве, прва да се иде на устанак а друга, после два дана, да се са устанком престане?
* Да ли је масовна предаја устаника Италијанима последица ових несналажења партијског врха?
* Какву је улогу имао капетан Хадсон вођа прве ратне британске мисије, кад је у јесен 1941. стигао у Црну Гору и о чему је разговарао са Милованом Ђиласом, партијским и војним организатором устанка у Црној Гори?
* Да ли је пораз у Пљевљанској бици био пресудан за кризу Народноослободилачке војске и партизанског покрета у Црној Гори?
* Кад су се јавили четници и какав је, у почетку, био њихов однос према партизанима и италијанима?
О тим и другим питањима и контроверзама говоре кључни људи Тринаестојуслког устанка - Милован Ђилас и Владо Дапчевић, као и учесници догађаја: Милић Осмајлић, Миливоје Нововић и историчари др Зоран Лакић, др Гојко Миљанић, др Жугић, мр Радојица Лубурић, Доминик Флесати (В.Британија) и проф. др Бранко Петрановић.
У оквиру емисије је приказан и италијански архивски материјал о окупацији Цетиња и борбама у Црној Гори.
Уредник: Божидар Николић.
Сценарио: Божидар Николић, Божидар Зечевић, Милан Кундаковић
Редитељ: Милан Кундаковић
коментари