Трезор

Андреј Митровић (Крагујевац, 17.04.1937 - Београд, 25.08.2013) уписао је историју 1956, дипломирао 1961, магистрирао 1964, докторирао 1968. Читаву универзитетску каријеру, од 1961. до 2004, провео је на Филозофском факултету у Београду, а звање редовног професора је стекао 1980. Предавао је савремену историју Европе, увод у историјске студије и бројне специјализоване курсеве, а 1987. основао је Катедру за Општу савремену историју којој је био на челу до одласка у пензију. Дописни члан Српске академије наука и уметности постао је 1988, а за члана Црногорске академије наука и уметности изабран је 2006. Био је члан Удружење књижевника Србије, Српског ПЕН клуба, Научног друштва за историју здравствене културе Србије; главни и одговорни уредник "Историјског гласника", а у "Нолиту" Библиотеке "Историја". Истраживао је и држао предавања на универзитетима и учествовао на научним скуповима и пројектима у скоро свим европским земљама. Написао је велики број књига, да споменемо само две капиталне - "Време нетрпељивих" 1974. и "Србија у Првом светском рату" 1984. Октобарску награду добио је 1975. за књигу "Време нетрпељивих", престижну Хердерову награду за допринос историографији 2001; медаљу "Константин Јиречек" Друштва за Југоисточну Европу 2004. Био је чест сарадник, консултант и аутор емисија и серија Телевизије Београд, од којих је свакако назначајнија,  јединствена серије "Време нетрпељивих".

Права историја тек почиње - Први интервју снимљен за "Трезор" био је интервју са професором Митровићем, 29. јануара 2002. у завршној фази припрема за почетак емитовања овог циклуса. Припремали смо тада репризу серије из 1977. "Век револуција" као омаж Оливери Гајић која је као редитељ и сценариста имала богат опус документарних емисија и серија на нашој телевизији. У 3. недељи емитовања "Трезора" уз портрет Оливере Гајић и музичке нумере из емисије "Рок и револуција", емитован је  19. и 20. фебруара 2002. и полусатни интервју са професором Митровићем који ћете и сада, у два дела, гледати, једанаест година касније у 619. недељи Трезора. "Реч која је била међу онима које су најчешће употребљаване у XX веку јесте реч револуција. Она је одговарала, шта више, свим покретима који су се појавили, који су, са највећим амбицијама и са највећим учинком учествовали у историји XX века. Везује се за бољшевике и  њихову револуцију, њихово инсистирање на револуцији, значају те појаве. Међутим противници бољшевика, историјски противници, нацисти су врло радо говорили да су они револуција. О револуцији говори Хитлер у својим чувеним говорима 30-тих година при томе се позива на то да су они револуција. Мусолини такође сматра свој покрет револуцијом. На другој страни демократски покрети па и  демократске државе, знају да су утемељене на револуцијама. На револуцији права човека и грађанина и на револуцији права нације на самоопредељење односно на самосталну суверену државу. Тако да је реч била у великој експанзији али ако сада меримо која је варијанта била најчешће присутна и која је кроз цео век прошла то би била та бољшевичка варијанта." - каже проф. Митровић у интервју за "Трезор". У данашњој емисији коришћени су делови из емисије о мађарској револуцији за коју је проф. Митровић био консултант, за серију Век револуција, затим прилог из Лектире (1973) поводом изласка из штампе четвртог издања књиге Историја Југославије, и прилог из Дневника 3 (1987) поводом књиге о Вуку Караџићу и Милошу Обреновићу.

Учесник: проф. др Андреј Митровић, новинари Михајло Ражнатовић, Небојша Глишић; историчари Славољуб Цветковић, Раде Михаљчић, Тодор Стојков, Војимир Кљаковић.

Уредник Вера Влајић, сарадник Милка Даниловић, монтажер Зорица Благојев, аутор Бојана Андрић.

Произведено 2002/2013, премијерно емитовање, Редакција за историографију