Петар II Петровић Његош

Трећа епизода серије посвећена је Његошевом наглом успону у политичкој и црквеној хијерахији.

У деветнаестом веку, стешњена између великих сила, расцепкана, уз то и пркосна, Црна Гора није познавала разлику између световне и духовне власти. Њен народ није ни био спреман да призна некакву подвојену власт, већ ако треба да слуша - слушаће једног господара. Промисао је тада, те 1830, по благослову Петра I, потоњег светитеља цетињског, на гумну испред манастира у Цетињу, пред свим главешинама брдским и скендеријским, промовисала седамнаестогодишњег Рада за господара.

Три године касније, у матици „славјанској" у Петрограду, у цркви Александра Невског, у присуству цара Николе I, сада већ архимандрит Петар прихвата митру, жезло и панагију, чиме Црна Гора добија и свог владику у лицу онога који је већ тада увелико господарио том земљом.

Наредне године провешће Његош у труду да тадашња најмања држава у Европи добије основне државотворне институције и да донекле надокнади пропуштено.

Уредник серије: Весна Гајовић

Сценариста: Вук Милатовић

Улогу тумачи: Гојко Шантић

Редитељ: Јелена Генчић