Након деценије разарања и културних санкција, наша скандинавистика је ово признање добила у конкуренцији око 250 институција на којима се држи настава шведског језика, књижевности и културе. Првак света у овој дисициплини је, мало је познато, био професор др Љубиша Рајић, оснивач скандинавистике на београдском Филолошком факултету, неформални амбасадор Србије у скандинавским земљама. Преминуо је 2012. у шездесет петој години. Иза себе је оставио огроман број академских радова и незаборавне лекције о етици, по којима је, као непоткупљиви учесник наших драматичних друштвених дешавања последње две деценије, био познат у јавности.

У овој емисији сазнајемо: шта је изненадило амбасадора Норвешке кад је стигао у Београд; која је животна епизода обележила професора Ранка Бугарског и Љубишу Рајића; како то да је професор Рајић био члан Норвешке академије, а на Београдском универзитету није добио уобичајену дозволу за наставак рада након пензије; шта је писао за норвешки дневник Дагбладет током два и по месеца НАТО бомбардовања; кога смо изгубили одласком Љубише Рајића.

У емисији, осим седам саговорника, слушамо одломке из Рајићевих интервјуа из обимне архиве Радија и Телевизије Београд, а на време у коме се беспоштедно ангажовао подсећају нас фотографије Горанке Матић.

Аутор емисије: Валентина Делић