Политичке идеје у Срба

На сумерским таблицама записана је судбина богатог и доброг човека који је, због свога милосрђа, изгубио све осим своје вере, а они који су то заборавили изгубили су душе. Да ли и ми, заборављајући наше доброчинитеље, губимо душе? Зашто је заборављен племенити семберски родољуб кнез Иван Кнежевић (1760-1840), који је, са народом Семберије, жртвовао своје имање да би откупио од Кулин капетана српске робиње, чиме је и себи и народу свога краја подигао задужбину духовне природе? Они који се дигну када падну више вреде од оних који никада нису падали...

Осиромашени кнез Иво предводио је, у Бијељинској нахији, по налогу Карађорђа, војску састављену од семберских хришћана. Ценећи тај подвиг, Карађорђе га је запослио у шабачком суду. Умро је као пуки сиромах, издржавајући себе и своје уз помоћ „кљусета и таљига". Подсећање на његову судбину и на потребу несебичне помоћи народу од стране његових вођа, најбољи је лек против краткоће памћења српског народа који брзо заборавља људе који би му могли бити узори по својој људскости...

Аутор: проф. др Драган Симеуновић