Трезор

Од Вајферта до Бипа - Панчевачки индустријалац Игњат Вајферт гради прву парну пивару на данашњем "Мостару" 1872, а   следеће године производња почиње под именом ''Прва српска парна пивара Ђорђа Вајферта''. После рата Вајферт највећим делом користи ратну одштету да обнови, додатно модернизује и трансформише пивару у акционарско друштво под називом. Пивара је у међуратном периоду могла да произведе годишње и до 180.000 хл пива. Од 1947. године до 13. јануара 1963. године пивара наставља рад као јавно предузеће под именом  ''7. јули''. Београдска индустрија пива, БИП, званично започиње рад јануара 1963. године. У састав БИП-а тада улазе Индустрија пива "7. јул" (Вајфертова пивара), ''Пивара Београд'' (Бајлонијева пивара) и предузећа ''Безалко''. Основна делатност удруженог колектива била је производња пива, слада, сирупа, леда и безалкохолних пића. Удруживање означава и почетак знатних улагања у изградњу, реконструкцију и модернизацију погона, који је до тада био на нивоу из периода пре Другог светског рата. Историчар БИП-а Ненад Лукић казивао је, екипи "Трезора", ову историју данашњег БИП-а у лепо очуваној Вајфертовој кући у оквиру БИП-а, а затим нас је са пензионером БИП-а, Васом Васићем, повео путем којим ће ићи посетиоци у Данима европског филма. Најдуже смо се задржали испред ватрогасног возила из времена Вајферта и у варионици пива, а највише се причало о златном периоду БИП-а из доба кад је директор био Тимислав Шешлија, од 1964. до 1978. Ненад Лукић магистрирао је историју на Филозофском факултету у Београду, објављује књиге и публикације као аутор и коаутор, а у БИП-у је од 1990, као историчар у документацији БИП-а од 2011. Васо Васић у БИП-у је од 1963. до пензије и прошао је све фазе рада у свим погонима пиваре, а најдуже, 18 година провео је варионици у подруму. Пиварску школу завшио је уз рад и постао ВКВ пивар. Чика Васа памти све реконструкције и све промене на објектима, као и разне генерације машина у погонима.

** Учесници: историчар документације у БИП-у Ненад Лукић, ВКВ пивар Васо Васић, саговорник Бојана Андрић

** Сниматељ Андреј Оштрнбек, сниматељ звука Слободан Мишић, сарадник-сниматељ Милена Јекић, организатор Гордана Грдановић, координатор Бојана Баланџић, графичка обрада Милена Марковић, монтажер Зорица Благојев, аутор Бојана Андрић

** Снимано 08.08.2013, премијерно емитовање, Редакција за историографију

Индустријско наслеђе у Телевизији - Учешће наше Телевизије у Данима европске баштине, са темом "Индустријско наслеђе Србије - заштита и ревитализација" односи се на три локације: Таковска 10, Београдски сајам и Филмски град у Кошутњаку. Посетицима  ће 24, 25. и 26. септембра 2013, на овим локацијама бити отворено осам одељења која садрже примерке индустријске баштине а који тек делимично имају регулисану заштиту и ревитализацију. Првог дана, 24. септембра од 16 до 18 часова ветерани ТВБ представљаће Збирку техничких уређаја у Музејском депоу (улаз из Таковске 10); 25. септембра од 11 до 13 часова ветерани и запослени радници РТС-ТВБ показаће у згради првог телевизијског студија из којег је пре 55 година кренуло емитовање телевизијског програма у Србији, студио у којем још има предмета и уређаја из педесетих и шездесетих година прошлог века, прва колор репортажна кола из 1971. и браварску радионицу са машинама из шездесетих и осамдесетих година. Трећег дана, 26. септембра од 11 до 13 часова у објектима РТС-а у Кошутњаку, за јавност ће бити отворени Електронско-рачунарски центар (рачунарски систем Ханивел-Бул из 1988. и 1992), Штампарија (машина за високу штампу Хеиделберг из 1963. у радном стању), Возни парк (репарирани камион Мерцедес Унимог из 1981. и Ланд Ровер са линковским везама из 1968. у припреми за репарацију), Столарска радионица за израду декора (десетак машина од којих је најстарија бансек из 1958. а најмлађа комбинерка из 1987). Овој план уз снимке свих објеката, машина и постројења представљамо двојици гостију који су дошли из далеког света на кратак летњи боравак у домовину, а који неће остати тако дуго да присуствују крајем септембра стручном вођењу кроз материјалну баштину наше телевизије.

** Учествују: Млађан Ђурић, трговац телевизијском опремом из Флориде; Андреја Ловић, студент економије из Франкфурта; Милена Јекић, уредник збирке техничких уређаја ТВБ; Бојана Андрић, уредник "Трезора"

** Сниматељ Добривоје Илић, организатор Гордана Грдановић, монтажер Љубомир Плављанић, аутори Милена Јекић, Бојана Андрић

** Снимано 11. 09.2013, премијерно емитовање, Редакција за историографију

Електронски мозак  - кратак прегледа досадашњег снимљеног материјала за реализацију емисије о Информатици РТС-а или популарном ЕРЦ-у. Одељење механографске обраде, почело је своју делатност 1. априла 1961. године, а његов развој је одређен у три фазе: прва до половине 1963, са машинским парком средњег капацитета за обрађивање првенствено материјала радио и ТВ претплате до највише 400.000 претплатника, па онда за обрачуне плата, ауторских хонорара и аналитике. Друга фаза до половине 1965. са додавањем једне машине за сортирање, једне за табулирање и једним електронским рачунаром, за обраду до 800.000 претплатника и трећа фаза у којој се постојећа класична гарнитура замењује комплетним електронским центром за обраду података. Радило се у зградама на Батајничком путу и у улици Светозара Марковића, а од 1979. у сопственој згради у Кошутњаку, где се и данас ради, наравно у сасвим другим условима, са постројењима која иду у корак са временом, што, наравно, није лако уз, такорећи, свакодневне промене у развоју хардвера и софтвера. Први пут смо снимали у ЕРЦ-у, јануара 2005. поводом 60 година од појаве првог рачунара за глобалну употребу ЕНИАЦ, а последњи пут августа 2006. када смо неке уређаје који су изашли из употребе пренели у наш музејски депо.

** Учесници: Драган Данојевић, Душан Керецки, Словодан Јовановић, Радован Дробњаковић

** Сарадник Мирјана Ђинђић, сниматељ Вељко Јевтовић, Федор Мунижаба, сниматељ звука Славиша Петровић, Радош Милосављевић, Љуба Јовановић; организатори Биљана Раковић, Милка Јовановић, монтажер Зорица Џабић, аутор Бојана Андрић

** Снимано 2004/2005/2006, премијерно емитовано 20.09.2006, Редакција за историографију