Научни кафе: Соларни колектори

Како искористити и за добробит људи употребити оно чега имамо у изобиљу: енергију сунца? Ово питање човек одгонета од давнина, али се првим озбиљним научним покушајем рачуна такозвани концентрисани колектор који је конструисао Ленардо да Винчи. Озбиљан развој соларних ћелија почео је после открића француског научника Едмонда Бекерела, средином 19. века, да се јачина струје између две електроде у електролиту, повећава ако су оне осветљене. А почетком прошлог века американац Вилијам Бејли је представио нови изум: соларни колектор - кутију са бакарним намотајима који служе за загревање воде и ваздуха.

Нагли развој у овој области почео је 1954. када је настала соларна ћелија од монокристалног силицијума. А лансирање првих сателита доказало је незаменљивост ових извора енергије. Усавршавање принципа рада соларних ћелија широко је отворило врата коришћењу енергије сунца у индустрији и домаћинствима.

Историјски преглед развоја соларних колектора је тек увод у причу о техничким и економским карактеристикама коришћења енергије сунца. У потрази за примерима добре праксе стигли смо у Зрењанин. А причу о овој актуелној теми у склопу концепта одрживог развоја и обновљивих извора енергије, млади љубитељи науке, водитељи Научног кафеа - Момир Ђекић и Елвира Ђурђић наставили су у студију 8 у Кошутњаку, са експертом из ове области професором Драганом Шкобаљем, у присуству знатижељне публике.

Уреднице: Борислава Николић и Јелена Мицић

Редитељ: Игор Басоровић