Српски рукописи из Мађарске

Посебна пажња документарно-научног серијала „Старо српско писано наслеђе" посвећена је судбини средњовековних рукописа, односу према књизи у средњем веку, историјским догађајима и владарима у време настајања рукописа, месту где се данас чувају, резултатима вишедеценијских истраживања и значају сачуваних рукописа који су по много чему заслужили да буду део српског културног наслеђа.

Велики је број српских рукописа који су похрањени у депоима европских музеја, архива и библиотека. Да ли ће икада ова сведочанства бити враћена у матицу, не знамо, али сви напори које улажу наши истраживачи и уопште заљубљеници у словенску културу доприносе обликовању важног дела српске баштине.
Сарађујемо са стручњацима из Археографског одељења Народне бибилотеке, са професорима Универзитета у Београду монографски представљамо рукописе и пратимо актуелни пројекат који је покренула Библиотека Српске Патријаршије „Истраживање и прикупљање српских рукописа у иностраним библиотекама, манастирима и збиркама" односно научни рад стручног тима који је везан за истраживања у институцијама културе и духовности.
Серија је 2010.године добила значајно признање и награду на Фестивалу „Филмско бдење душе" у Сремским Карловцима.До сада су приказане емисије "Београдски паримејник","Братков минеј","Зброник српских житија","Српски рукиписи у Прагу" и "Српски рукописи из Словачке".
Током 2011/12.године вршена су истраживања у Мађарској.У библиотекама у Секешфехервару - некада званом Стони Београд, Медини, Шарошпатаку, Дебрецину, Будимпешти и у Црквено-уметничкој збирци у Сент Aндреји као најзначајнијој.

О значају рукописног наслеђа и новим открићима комисије научника сазнаћете више у емисији „Српски рукописи из Мађарске" у оквиру серије „СТАРО СРПСКО ПИСАНО НАСЛЕђЕ", Редакције за науку РТС.

Емисију употпуњују инсерти из серије „Ризница српског културног блага-Сент Андреја" из 1978.год. Документације РТС,у којој је о Сент Андреји говорио историчар уметности академик Дејан Медаковић(1922-2008). С тим у вези, емисију посвећујемо свим научницима који су од почетка проучавања до данас оставили неизбрисив траг у очувању српске културне баштине северно од Дунава.

Монтажер Марко Тисовец, редитељ Драган Марковић, уредник и сценариста Ивана Ковачевић