субота, 13. апр 2013, 22:00
Антисемитизам: Ционизам
После расељавања Јевреја из Палестине почетком нове ере, тачније од 73. године нове ере, после Титусовог разарања Јерусалимског храма, двомиленијумски однос Дијаспоре према Палестини заснивао се на рабинском учењу и духовном мистичном ционизму, у којем није било никаквих наговештаја о тежњи Јевреја за повратком у древну домовину.
Јевреји су вековима поштовали учење о очувању верске индивидуалности у Дијаспори и законе земље домаћина.
Гроб Давидов на брду Цион у Јерусалиму сматран је искључиво духовним центром Јевреја а питање њиховог повратка у домовину и обнова старе јудејске државе било је искључиво препуштено божјој вољи.
И у време прогона крсташа почетком другог миленијума нове ере и касније, Инквизиције, Јевреји су се селили широм Европе, само се нису усељавали у Палестину. Крајем осамдесетих година XИX века у Палестини је живело свега десетак хиљада Јевреја док их је у околним арапским и медитерански земљама било на стотине хиљада.
После Француске револуције и општедруштвене еманципације народа и грађанске равноправности Јевреја у Европи и појаве политичког антисемитизма, почиње ревизија двомиленијумског односа Јевреја према сопственој судбини у Дијаспори.
О ционизму говоре: Александар Лебл,Исак Асиел, Славко Голдштајн, Андрија Прегер, Данило Фогел, Томислав Халброхр, Исо Кабиљо, Цви Локер, Ева Чавчић,Мирко Ђорђевић, Раул Тајтелбаум, др Котел Да-Дон.
Уредник, сценариста и редитељ Ненад Милошевић
коментари