Енциклопедија за радознале

Манастир Чокешина

Манастир је, по предању, задужбина војводе Милоша Обилића, који је почео градњу уочи Косовске битке, али је погинуо на Косову и манастир остаје недовршен. У 14 веку градњу наставља војвода Богдан Чокеша. Манастир је затим више пута био рушен и спаљиван.

Галерије

Император Гај Галерије Валерије Максимијан (293-311) једна је од најпротивречнијих личности Римског царства. Једни су га славили као спасиоца империје, новог Ромула и Александра Великог, а други ружили и сматрали најлошијим владаром и човеком.
Галерије је у младалачким годинама задобио највише војничке чинове и наклоност цара Диоклецијана, који га је усинио и 293. године прогласио за цезара и свог сувладара.

У зрелим годинама однео је једну од највећих победа у римској историји, а у тренутку када га је задесила смрт, у време његове највеће моћи и славе, сахрањен је и уврштен међу богове у Феликс Ромулијани (Гамзиград код Зајечара), данас једном од највећих археолошких налазишта у Европи, на листи Унескових споменика. За његово име везује се и последњи велики прогони хришћана 303. и 304. године, али и први едикт о толеранцији хришћанства из 311. године.

Манастир Јовања

Манастир Јовања, са храмом посвећеним Светом Јовану Крститељу, налази се на само три стотине метара од пута који води од Ваљева према Бајиној Башти (на око три километра од Ваљева). Постоји више предања о настанку Јовањске цркве. Према једном, цркву су подигли војводе Јован и Јевта Витковић, у седамнаестом веку, који су у њој и сахрањени. По другом веровању, цркву је саградила ''једна жупница, вероватно по имену Јована'', у време Косовске битке. Неки име ове цркве везују и за велики број стабала јове, која су овде некада расла. Ипак, остаје најближе истини, да је овај манастир добио своје име по томе што је његов храм посвећен Светом Јовану Крститељу.

Вајат у Бранковини

У склопу меморијалног комплекса посвећеног чувеној породици Ненадовић и песникињи Десанки Максимовић, осмишљава се и будући етно парк у коме ће доминирати собрашице и стари вајат који је некада служио као школа.

Уредник и аутор: Миодраг Зупанц

Сниматељ: Периша Ђинђић