Трезор

Поводом године дана од смрти новинара Вељка Самолова (13. мај 1946 - 31. јануар 2012)

"Био је један од оних који су оставили белег у Информативном програму телевизије Београд 80-тих и почетком 90-тих година прошлог века. Пуне две деценије и још нешто више протекло је од времена када се после препознатљиве шпице тадашњег ТВ Дневника појављивало пријатно и привлачно лице једног од тадашњих водитеља - Вељка Самолова. После толико времена мора се рачунати са тим да нема много сведока који се још сећају његовог сасвим особеног начина модераторства. Као што је и у животу, приватно, међу пријатељима и колегама био надарено духовит (и савршено прецизан у запажањима и формулацијама) и своје водитељство бојио је специфичном врстом хумора. Кроз модераторске најаве провлачио је полу-шале, полу-ироније,  полу-двосмислице (са политичким асоцијацијама), које су - у  опасним временима 90-тих - неко време пролазиле, ваљда, захваљујући његовом увек насмешеном лицу. Али, чистке у првој половини 90-тих на београдској телевизији нису заобишле ни њега. Отеран је са места водитеља Дневника, обављао разне мање важне новинарске послове, али је и са њих премештан, јер никако "није успевао да научи" шта је то "патриотско новинарство", како му је објаснио тадашњи главни уредник Информативног програма смењујући га и са места новинара који припрема поноћне вести. Потом је писао за неколико београдских независних новина и недељника ("Наша Борба", "Време"), био један од оснивача Фонда солидарности у Независном удружењу новинара Србије. Половином деведесетих нашао се у Прагу. У Радију Слободна Европа радио је у неколиким емисијама, и даље писао за београдске новине, а по повратку у Београд једно време био је Генерални секретар Независног удружења новинара Србије. Године 2007. се разболео. Нико, ни лекари нису веровали да ће преживети. Веровао је он. Дубоко, невероватном снагом и истрајношћу. Под његовом благошћу, нисмо успевали да назремо његову снагу и издржљивост. И - ту битку је добио. А онда се на њега свалила нова пошаст. Та је борба била надљудски неравноправна. Отишао је човек са најмекшим очима које сам знала." - Данка Николић, за "Радио Слободну Европу", јануара 2012.

Благост и скромност - сећања о Вељи Самолову казују његове дугогодишње колеге и пријатељи, супруга, син и лекар: о почецима у Телевизији Београд раних седамдесетих, о раду у Телевизији Нови Сад, о чувеним Трећим дневницима крајем осамдесетих, о неподобним почетком деведесетих, о борби за истинито новинарство, о раду у Радио Слободној Европи, НУНС-у и ВИН-у, о изненадној болести, о активном учешћу у програму донорства органа. Уз име Веље Самолова увек се спомињу особине:  благост, разумевање, толеранција, емпатија, професионалност, промишљатост, скромност...

** Учесници: Бранка Михајловић, Исидора Секулић Слободан Арежина, Гордана Суша, Јармила Ћеловић, Милош Самолов, Михајло Ковач, Радослав Зеленовић, Бранка  Криловић, Надежда Гаће, др Арсен Ристић

** Сниматељи Милан Илић, Веселко Крчмар, Зоран Буловић (архивски снимак); асистенти сниматеља Жељко Стрика, Срђан Тодоровић, Бојан Даниловић; сниматељи звука Драган Ушендић, Војислав Луковић; расветљивачи Горан Савић, Небојша Милосављевић; сарадник-сниматељ Милена Јекић; организатор Гордана Грдановић; уредник истраживач Весна Дошен; монтажер Зорица Благојев, аутор Бојана Андрић

** Снимано 24. и 31. јануара 2013; премијерно емитовање; Редакција за историографију