Антисемитизам и Срби

Иако су Јевреји у деветнаестом веку у Србији били малобројни и нису имали истакнуту улогу у друштву као у неким другим европским државама, ипак су чинили знатан део тадашњег невеликог градског становништва.

Највише их је било настањено у Београду где су се бавили трговином. Године 1819, обновљена је синагога. Кнез Милош је Јеврејима привилегијом, коју је касније повукао, доделио повлашћен положај,а за све спорове с Јеврејима био је надлежан сам кнез. У српском друштву деветнаестог века није било појава антисемитизма, иако је било дискриминаторних прописа према Јеврејима.

Велике силе, изузев Русије, на Берлинском конгресу 1878, условиле су независност нових балканских држава признањем равноправности свих вероисповести, међу њима и јеврејске. У тадашњој европској политичкој јавности, нарочито међу словенофилима, јавиле су се антисемитске тезе о наводној пристрасности британског премијера, Дизраелија, који је био јеврејског порекла и који се залагао за опстанак Турске на Балкану.

О антисемитизму Срба кроз историју говоре: Филип Давид,

Александар Лебл, мр Мирко Ђорђевић, др Милан Ристовић др Олга Манојловић и Иван Ивањи.

Уредник, сценариста и редитељ Ненад Милошевић

број коментара 0 Пошаљи коментар