Чим додирнемо део прошлости Београда у време II светског рата, увиђамо да је ово необично болна и тешка тема за разумевање, и да нам представаља горак пример неспојивости историје и приповедања. Овај део прошлости, нарочито захтева дубоке анализе али и да, уколико их немамо, изградимо ставове о многим питањима и догађајима. У овој причи, на нашем опасном путу кроз људско лудило, потражићемо корене ужаса који су омогућили морални цивилизацијски пад, којег зовемо II светски рат, и који је у Београду оставио толико тежак и дубок крвави траг.

Опште је познато да се Хилтерова идеологија, окомила пре свега на Јевреје, али треба знати да су се јеврејске заједнице, знатно пре нацизма, на тлу читаве хришћанске Европе, налазиле под непрестаним прогонима хришћанских цркви, народа и држава.

Нацизам је дакле, у свом тешко схватљивом односу према Јеврејима, имао јако историјско упориште. Са друге стране, повезаност града Београда и Јевреја је древна, јер су београђани и Јевреји заједно провели бурне векове у промењивој животној хармонији, али је њихово заједничко страдање у II светском рату, налик на некакав вечити крвави загрљај, који се не може и не сме заборавити.

Према јеврејском предању, овај народ је још од античких времена, вероватно под именом Романиоти, настањивао околину утврђења, које је касније постало Београд.

Романиоти су Јевреји који су живели расути по провинцијама огромног Римског царства, а подручје Баклана, у значајнијем броју насељавају на самом почетку нове ере.

У данашњој емисији ћемо сазнати обиље трагичних података о страдању Јеврејског народа у Србији, Југославији и Европи.

Емисија је посвећена Горану Стојићу.