Глумац Драгомир Чумић Чума је наратор ове приче која почиње далеке 1521. године кад је ово насеље добило и име.

Жарково је у време Турака имало примићура Жарка. Он је ту убирао порез, па су га Турци по њему и назвали Жарково. Постоји и легенда да је раније у Жаркову био један змај, по коме су се знале границе села. Змај је био толико велик да је се простирао од једног извора на почетку и другог на крају села. Извор где му је била глава назван је Змајевац, а онај где му је био реп Репиште.

Жарково је у време своје владавине једном приликом посетио и Карађорђе. Ту је и 1840. саграђена једна од првих основних школа "Љуба Ненадовић". Први учитељ био је писмени слуга једног кмета Стојан Чола, чији је разред бројао 15 ученика, од којих је само једна била девојчица. Та зграда постоји још увек и сада је под заштитом државе.

Прича се даље наставља у периоду између два рата, кад се развила јака млекарска индустрија, па Жарково скоро цео Београд снабдевало млеком. Грађани Жаркова су и 1938. изградли Цркву вазнесења господњег, а у том периоду основан је соколорски клуб.

Прави процват Жарково доживљава шездесетих и седамдесетих година. У том периоду отворен је студио Авала филма, у којем чак и Омар Шариф, тада веома популаран глумац, снимао филм "Џингис кан". Такође, ФК "Жарково" је тада привлачио велики број гледалаца, а познат је и чувени ривалитет са оближњим "Чукаричким".

Маратонац Живко Настић, који је 1911. године оборио државни рекорд у овој дисциплини такође је из овог београдског насеља. У Жаркову се и данас одржава меморијана трка за основце названа по њему, а спомиње се и период кад је КУД "Аца Јоксимовић" био један од бољих у граду, а Дом културе место за излазак младих. Филм се завршава новијим временом и посетом глумца Роба Стјуарта, познатог по улози детектива Ника Слотера у серији "Тропикал хит". Графит "Слотере Ниче, Жарково ти кличе" је постао толико чувен да је довукао Роба Стјуарта у Србију. Жарковчани су му кад је посетио њихово насеље приредили лепу добродошлицу, а то уједно представља и крај овог документарног филма.

Аутори сценарија су Јован Савковић, Милан Симић и Гордана Предић.