Технологије: Наносвет

Истраживање наноструктура и дизајнирање наноструктурних материјала заинтересовало је и све најнапредније истраживачке центре широм ове наше мале планете, док су њихови резултати готово револуционарни у области наномедицине, електронике, екологије и енергетике...

Прави изазов инжењера на нанонивоу је у томе да није довољно радити само уз помоћ микроскопа већ изаћи са тим у реални свет и димензије.

У електроници је можда најуочљивија примена нанотехнологија, односно присуство напретка наноелектронике. То се може видети на примеру ТВ екрана који могу бити флексибилни, савитљиви тако да се могу ставити и у џеп. Ово се већ могло видети на одређеним изложбама у Јапану. Такође, у комерцијалним кремама за заштиту од сунчевог УВ зрачења је удео наночестица. У аутомобилима има пуно примена нанотехнологија, на пример за побољшање управљања топлотним процесима у близини мотора аутомобила, а такође и код смањивања вишка топлоте коју отпушта мотор највише се користе угљеничне наноцеви или слични материјали.

У медицини, применом метода нанотехнологије могу се идентификовати делови где су лекови потребни али и дозирати количине ослобођеног лека на правој позицији у предвиђено време. Тераностика је нова реч која означава терапеутику и дијагностику.

У случају матичних ћелија данас се производе такозвани скафолди. Пошто се ћелије не могу репродуковати у ваздуху, треба да се припреми супстрат за производњу. Он мора имати механички интегритет. Најчешће се користи порозни биодеградабилни полимер тако да ћелије расту у порама, и кад започне раст ткива, полимер није потребан па се зато користе биодеградабилни полимери. То важи начелно за ћелије; када су у питању матичне ћелије, тада је могуће промовисати диференцијацију матичних ћелија да би се добило жељено ткиво.

У емисји Наносвет, учествују проф. др Зоран Петровић, проф, др Ђорђе Јанаћковић, ТМФ Београд, проф. др Петар Ускоковић, ТМФ Београд, проф. др Хосе Марија Кени, Центар за науку и технологију, Перуђа, проф. др Владимир Срдић, ТФ Нови Сад, Проф. др Марц Дријон, Института за физику и хемију материјала, Стразбур, проф, др Јон Михајлеску, Национални институт за ласере, Румунија, проф. др Јувал Голан и проф. др Смадар Коен, Институт за нано науку и технологију Бен Гурион универзитет, Негев, Бер Шева, Израел и проф. др Чак Јин Танг

Одрељење за индустријско и системско инжењерство, Универзитет у Хонг Конгу.

Уредница и сценаристикња је Оливера Косић, а редитељ Рамадан Демировић.