Политичке идеје у Срба

"Право је политичко и карактеролошко чудо не којом брзином политичари у Србији заборављају изборна обећања која се тичу подизања животног стандарда, пише Јован Скерлић, већ што народ то сматра нормалном појавом, па се много и не буни. Корупција политичара врши се њиховим именовањем у управне одборе великих предузећа и банака, постављањем за саветнике. То је легализовано мито, појава која је најстрашнија у нашем политичком животу".

Искрени Европљанин, Балканац, Југословен и Србин, спајајући те наизглед неспојиве идеје, као српски политички просветитељ сматра да "у Србији где је 1 500 школа, а 25 000 кафана, демократски режим не може живети без јаке и радне просвете". Стални напади полуобразоване српске интелигенције учинили су да Скерлић, 3 године пред смрт у суровој балканској арени у којој се успех не прашта, огорчено устврди: "Завист, злоба, суревњивост, инат, разметљивост, охолост, то су очевидне особине нашег националног карактера. Сујета није нигде тако доминантна као код нас. Болесни индивидуализам је разорни елемент целог нашег живота, основна сметња нашем целокупном напретку"...

Аутор: проф. др Драган Симеун