Трезор

Расковник 199: Априла ове године обратио нам се електронском поштом Горан из Марибора: "Занима ме дали постоји неки интервју или документарни програм о Ташку Начићу? Да ли би било могуће погледати у дигиталном издању пошто немамо РТС. Хвала лијепа и поздрав из Марибора!". Горану испуњавамо жељу емисијом из циклуса Глумац је глумац. Уторком и четвртком "Трезор" се емитује у 13:00 на РТС 2 и РТС САТ, а Горан може да нас гледа и симултано преко интернета. Желимо му добар пријем.

Аристократа из Словца - из циклуса портрета Глумац је глумац у којем се наши познати глумци представљају на свој начин и по свом избору. Ташко Начић представља се фрагментима из следећих телевизијских и сценских дела Занати Боре Ћосића; Лов Миодрага Илића, Предрага Голубовића; Хајде да растемо Љубивоја Ршумовића; Коштана Борисава Станковића. Оркестар Власте Јелића и Гроздана Миловановића; за клавиром Жика Јовановић.

** Сценариста Слободан Новаковић; техн. вођство инж. Мила Спасојевић; мајстор светла Јован Чедић; камермани Милан Стефановић, Славко Алексијевић, Бранислав Кузмановић; сниматељ звука Душан Станчевић; костимограф Биљана Драговић; сценограф Дагмар Стојановић; муз. уредник Варткес Баронијан; секр. режије Нада Петернек; асист. режије Петар Недељковић, редитељ Андрија Ђукић

** Произведено 1973, Редакција забавно-хумористичког програма, уредник Миодраг Маринковић; реприза 26.12.2005.

у "Трезору"

На данашњи дан 1904, одржана прва изложба у Етнографском музеју

Етнографски музеј, Иза првог погледа - Етнографски музеј је један од најстаријих музеја на Балканском полуострву. С пуним правом се може назвати чуварем неизмерног блага традиционалне културе. Основан је фебруара 1901. године, али његови корени сежу дубље у прошлост. Сакупљање етнографских предмета отпочело је средином XIX столећа. У оквиру Народног музеја Србије (Сербсконародни музеум) налазио се, још 1844. године, један број етнографских предмета. У оквиру Српског ученог друштва 1872. године дат је конкретан предлог за оснивање музеја који би чувао етнографске предмете. Идеја о таквом музеју коначно је реализована фебруара 1901. године. У Етнографском музеју је до данас отворено осам сталних поставки и приређено око 300 повремених изложби. Стална поставка заузима три нивоа зграде. Данас Етнографски музеј чува велики број етнографских предмета, распоређених у засебне збирке (покућство, накит, обичаји, народне ношње, народна архитектура, привреда, сточарство, саобраћај, култни предмети итд), има једну од најбогатијих стручних библиотека на Балкану и сам издаје стручне публикације, има конзерваторску службу која обрађује готово све врсте материјала, располаже великим изложбеним простором, организује обимна етнографска истраживања и има много воље и знања да етнолошки и антрополошки проучи XIX столеће.

** Учесници: виши кустос Љубомир Рељић, директор Етнографског музеја; виши кустоси: Јасна Бјеладиновић Јергић, Љиљана Ћертић, Милица Матић, Иван Тричковић; кустос Зоран Родић; виши препаратор Ратко Ковачевић, препаратор Небојша Јеремић конзерватор Данијела Ковачевић

** Сценаристи: Радмила Мијатовић, Владимир Перовић, Љубомир Рељић; сарадник Николета Балаж, сниматељ звука Драгиша Богдановић; музички сарадник Олга Милутиновић Пајић, расветљивач Здравко Симоиловић, сниматељ Часлав Пантелинац, асистент Душан Стакић, монтажер Снежана Николајевић, редитељ Владимир Перовић, уредник Радмила Мијатовић

** Премијерно емитовано 16.03.1987, Редакција Образовног програма, уредник Чедомир Мирковић