У новој емисији "Научног кафеа" четири млада заљубљеника у науку - Елвира Ђурђић, Ивана Хорват, Владимир Бајић и Момир Ђекић - трагају за одговорима на питања о употреби и злоупотреби, могућностима и жељама, дозвољеном и недовозољеном у овој области. Реконструишу историјске почетке генетичког инжењерства, разматрају различите технике којима се замењују читави делови генома, чак и међу еволуционо удаљеним организмима. Износе примере у којима се гени могу преносити из биљке или животиње у бактерију. Говоре о могућностима преноса делова ДНК из генома човека у бактерију.

Питају генетичаре, еволуционе биологе и друге стручњаке о томе шта се ради код нас а шта у свету, као и о правцима даљег развоја генетички модификованих организама.

Гост у студију је један од наших најбољих стручњака из ове области, проф. др Љубиша Тописировић, биолог из Инсититута за молекуларну генетику и генетичко инжењерство у Београду.

У емисији говоре и доц. др Биљана Стојковић са Биолошког факултета Универзитета у Београду, као и др Јасмина Никодиновић Рунић и Бојана Бановић које раде у Лабораторија за молекуларну биологију биљака ИМГГИ.

И овог пута, публика, коју већином чине млади људи заинтересовани за најразличитије области науке, поставља питања и доприноси расветљавању ове интригантне савремене теме.