Трезор

Драга Јонаш (Ваљево, 10. септембар 1922 - Београд, 28. август 2007)

"Ваш глас ствара у мојој души ред и мир", ваљда је најлепши комплимент који је у дугогодишњој каријери добила од непознатог слушаоца спикерка Драга Јонаш. Још од оног новембарског дана 1951. године, када је први пут у етар, својим непоновљивим алтом, изговорила већ чувено "Овде Радио Београд", па до данашњих дана - остала је оличење спикера којем се верује - без иједне грешке и лапсуса... Глас Драге Јонаш нас је и више од две деценије телефоном обавештавао колико је сати, бојила је стихове "Песничког тренутка" на Првом програму Радио Београда, као и у емисији "Од злата јабука" на Другом... (В.В.С. На вест о смрти Драге Јонаш, "Новости", 30.08.2007)

Пукло трпило - Драга Јонаш била је два пута гост Трезора, оба пута захваљујући инсистирању Милана Антића: "нема трезора Радио Београда без Драге Јонаш", каже Антић. Први пут, 20. јуна 2004, ишли  смо са младим водитељкама које су прошле строгу школу Драге Јонаш, на излет подно Авале, а други пут смо, непун месец дана касније били у једном од студија Радио Београда где је свој златни спикерски век провела Драга Јонаш, где је говорила о својим почецима и о својој браћи. Наслов емисије Пукло трпило позајмљен је из рубрике "Језик наш насушни" коју је Драга Јонаш годинама уређивала у интерном гласилу РТБ "Информатор".

** Учесници: Драга Јонаш, Милан Антић

** Сниматељи Борис Вукасовић, Миленко Јовановић; сниматељи звука Мирослав Гојковић, Драган Ушендић; монтажер Зорица Благојев, аутор Бојана Андрић

** Снимано 20.06. и 09.07.2004. Премијерно емитовано 18.09.2007, Редакција за историографију

О језику роде - рубрика из емисије -Летопис. У великом броју телевизијских емисија остао је заувек сачуван препознатљив глас Драге Јонаш, њено казивање спикерски одмерено или, са дозволом редитеља, зачињено личном интерпретацијом, но увек професионално контролисан. У овом играном одломку видеће се како се Драга Јонаш сјајно сналазила и испред телевизијске камере која јој ипак није била срцу тако блиска као радијски микрофон.

** Учествују: хрватски глумац Младен Црнобрња, српски глумац Божидар Стошић и Драга Јонаш

** Уредник Радмила Мијатовић, редитељ Владимир Перовић

** Произведено 1997; Редакција школског програма

Недељко Говозденовић - серија Сликари и вајари. Емисију о Недељку Гвозденовићу (Мостар, 24. фебруар 1902 - Београд, 31. јануар 1988), Никола Кусовац почиње анегдотом: "Када је 1976. године у Будви била приређена изложба сликара Недељка Гвозденовића, онда је и он тамо боравио. Радознали хроничари су забележили, када је једанпут наишао поред мора да је напросто навукао шешир на очи, окренуо главу од мора и прошао даље. Када су га упитали зашто је то урадио, он је рекао је: "Нека ултра-марин површина, па нека бела барка - фуј, чист кич!" Даље, говори Гвозденовић, већ у поодмаклим годинама (разговор је сниман две године пре смрти) морам да истакнем да сам осећао дубоку одвратност од ситуације да дођем пред неки предео, донесем уље, штафелај, то никако, никако нисам радио, али сам радио друго: ја сам радио на улици, стојим и цртам оно што ме интересује. На основу тих забележака, дођем у атеље (мој атеље је Табаковић звао саркофаг) и тамо покушавам да добијем, донекле на један више-мање дискретан начин уопштену представу о оном што сликам: сведедено на оне акценте који су мени били блиски, драги које сам сматрао од пресудног значаја за саму експресију. И онда ми се по правилу дешавало да сам оном забелешком превидео неки важан моменат, и не могу да дођем до њега... и опет се враћам тамо, да га тачно видим, да видим каква је његова функција, а какво значење у чисто експресивном смислу... Дуго скупљам моје забелешке, акверелишем... и тек када скупим довољно, тек онда сликам." А арх. Богдан Богдановић каже: "Понекад ваља начинити топографску карту значајног човека, стога што увек постоји неки сложен однос између топологије и инспирације, дислоцирања и мишљења, између лутања и лутањем откривеног смисла". На Гозденовићевој топографској карти значајна места су  Мостар, Минхен, Париз, Београд. Тим путем иде и ова емисије.

** Сценариста и водитељ Никола Кусовац, текстове казује Драга Јонаш; сниматељи Милан Худина, Раде Николић, Славко Вељић; сниматељ звука  Славко Симић, монтажер Милица Лазић, редитељ Гојко Шкарић, уредник серије Ибрахим Хаџић

** Произведено 1986, Редакција шкоског програма