Трезор

На данашњи дан, 31. августа 1947, произведен први домаћи пеницилин у земунској "Галеници". Следи емисија, по жељи гледаоца, о филологу проф. др Ранки Куић.

Галеника - из серије Хемија у индустрији.  Фабрика фармацетуских производа "Галеника" добила је име по грчком алхемичару апотекару Галену који је живео 200 година пре нове ере. Основана је јула 1945. година, тада са 49 запослених, а данас има више од 6000. "Галеника" производи фармацеутске и козметичке препарате, пластичне производе, плекси стакло, а 1950. започела је производњу пеницилина. Видећемо све фазе у процесу производње антибиотика: герминација, предферментација, филтрација, екстракција и финализација.

Учесници: дипл. инж. Немања Кесер, дипл. хемичар Коста Бабић, дипл. инж. Костадинка Ерски, дипл. физико-хемичар Раде Васиљевић, хемијски техничар Срета Кокар, дипл. физико-хемичар Мирјана Јовановић

Сниматељ Мирољуб Поповић, сниматељ звука Драган Селаковић, асистент сниматеља Драган Величковић, расветљивач Драган Лончар, монтажер Верица Анђелковић, сценариста и редитељ Мика Милошевић

Премијерно емитовано 27.09.1984, Редакција школског програма, уредник Ибрахим Хаџић

Расковник 195

Од нашег гледаоца, филолога србисте Јована Џабића из Инђије, стигло нам је писмо 9. јула 2012: "Молим Редакцију за историографију Телевизије Београд да ми пруже информацију о емисији са англистом проф. др Ранком Куић (Сарајево, 15. јун 1925 - Београд, 1. мај 2003)... Ван стручних кругова и оних који се баве филологијом,  о делу  Ранке Куић се мало зна. Сем емисије коју је снимила ТВБ, мислим да не постоји ни један други видео запис који осветљава њен живот. Неколико интервјуа у штампи и то је све. Емисија је веома живописно приказала лик и дело Ранке Куић. Уверен сам да би, на радост многих, било лепо да пустите емисију у неком од термина Трезора, а мени као филологу значило би да емисију имам у личној медијатеци."

Ранка Куић, из серије Раскршћа - Уредник Раша Попов, представља гошћу у својој емисији на овај начин: "Британски биографски центар пре 17 година издао је Међународни регистар ликова. Ту је 2000 стваралаца на енглеском језику из Британије и читавог света. Међу њима је и београдски професор универзитета, доктор англистике Ранка Куић. Ранка Куић не само да је члан Велшке академије него је и преводилац велшке поезије, наравно енглеске поезије и са многих других језика, јер Ранка Куић зна око 20 језика. Нешто активно, нешто пасивно. Како је Ранка Куић несумњиво наш највећи зналац поезије, не само наше него и светске добила име? Раних 20-тих година нашег века у Мостару крај Неретве, једног пролећа, можда последњег животног пролећа, песник Алекса Шантић, шетао се са својим другом Трифком Куићем и у један мах угледао је младу воћку ранку и рекао свом другу: 'Погледај ону воћку (бадем) како се разбехарала као невеста. Ако се једног дана ожениш и роди ти се ћерка, дај јој име Ранка и нека пише песме као ја што пишем. Тако је Ранка Куић после неколико година добила име. Песник Шантић није више био у животу, а Ранка Куић је настављач шантићевог духа. Ранка Куић је по свему један европски дух, а оно што је најдрагоценије у њеном раду је то што је изучила нашу народну поезију, па је упоредила са келтском народном поезијом.

Уредник Раша Попов, редитељ Милена Мирковић

Премијерно емитовано 15.05.1993, Редакција научног програма, уредник Коста Краинчанић

Кожна чарапа, из серије Изабери своју књигу - Од свих књига којој су родитељи читали или касније она сама, Ранка Куић препоручује основцима две: Кожна чарапа Џејмса Фенимора Купера и Чича Томина колиба Елизабете Бичер Стоу, дакако и објашњава зашто. И још саветује младе "Читајући књиге дете може да научи много тога као и од самог живота. Књиге су екстракт живота. И ту у неколико књига дете може да научи оно што можда кроз цео живот не би научило."

Уредник Весна Гајовић; сниматељ Давор Карамарковић; сниматељи звука Радош Милосављевић, Мирослав Гојковић; расветљивач Томислав Крстић; монтажер Наталија Николић; редитељ Срђан Спасић

Премијерно емитовано 12.06.2000, Редакција школског програма, уредник др Мирослав Савићевић

Бојана Андрић
уредник и аутор "Трезора"

број коментара 0 Пошаљи коментар