Трезор

Јоаким Вујић - четврта епизода серије Театар у Срба посвећена је књижевнику, преводиоцу, оснивачу српског позоришта. Јоаким Вујић (Баја, 09.09.1772 - Београд, 20.11.1847) био је учитељ, књижевник, путописац, али пре свега, први организатор позоришне уметности у Србији. Преводио је, глумио, био редитељ, сценограф, техничар који помера завесу, штампа плакате... У Мађарском позоришту у Пешти је 1813. године приказао прву позоришну представу на српском језику Крешталица. Путовао је, и у сваком месту где су живели Срби, Темишвару, Новом Саду, Араду, Сегедину и Панчеву оснивао позоришне трупе. На позив кнеза Милоша одлази у Крагујевац, где 1835. године отвара "Први књажевско-сербски театар" и постаје његов директор. У овом дворском театру представе су игране само у присуству Милоша Обреновића. Прву српску професионалну театарску дружину "Летеће дилетантско позориште" Вујић је основао у Новом Саду 1838. године. Народно позориште у Крагујевцу носи његово име, као и сусрети професионалних позоришта Србије. ТВ адаптација Крешталице (глумци Стево Жигон, Рената Улмански, Дара Чаленић, Милутин Бутковић,  редитељ Јован Коњовић) емитована је 2. маја 1966, али снимак није сачуван. Гледајте данас четврту епизоду серије "Театар у Срба" која се говори о творцу српског позоришта Јоакиму Вујићу.

* Учествују: Љуба Тадић, Петар Краљ, Ева Рас, Михајло Јанкетић, Милан Михаиловић, Мило Мирановић, Марко Николић, Владимир Цвејић, Горан Султановић, Стево Жигон, Милан Ерак

* Уредник серије Владимир Арсић; сценарио Добривоје Илић; сарадник на сценарију Слободан Стојановић; драматург Драгана Бошковић; лектор Радмила Видак; сниматељ звука Иван Штифанић; обрада звука Рихард Мерц, Миодраг Ж. Вучковић; костимограф Загорка Стојановић; сценограф Живорад Кукић; монтажер Невенка Храњец; филмски сниматељ Мирољуб Поповић; редитељ Петар М. Теслић

* Произведено РТС-ТВБ 1991-1995, Општеобразовна редакција, уредник Слободанка Пискулиди

Градилиште - Дунавом до великог градилишта у Ђердапској клисури, на бродићу плове песник Бранислав Брана Петровић (1937-2002) и глумац Душан Ђурић Ђуша (1939-1969) и мало разговарају, мало ћуте, а мало наизменично казују стихове из Бранине поеме "Градилиште". На почетку, Брана каже: "Види Ђуша, наш задатак је да за ТВ гледаоце и за вечност ухватимо у камеру једно живо градилиште са стиховима песме... Под појмом градилаштва, ја подразумевам све оно што је творачко у природи, што је на неки начин стваралаштво читаве васељене. Узми на пример малу семенку лубенице, њен невероватан напор да нам се једног дана нађе на столу, онако зрела и црвена и да нас задовољи. Њена дивна сарадња са Сунцем, са Водом, са Земљом и Човеком - шта је то друго него једно градилиште! Листање дрвећа у пролеће, падање снега, рађање нових звезда, куцање срца у грудима, све су то велика и мала градилишта, којих је моја поема, разуме се, потпуно недостојна. Поезија је у једном дослуху са свим творачким у васиони, она је у сталној преписци са интелигенцијом звезданих пустолина и маглина, са порукама ветрова и морских таласа и свега што је у природи, у простору стваралачком..."

Филмски запис са овог песничког излета налази се у Програмском архиву без икаквих података о наслову, ауторима, години производње и емитовању... Свакако је снимано између 1964. када је почела изградња Хидроцентрале на Ђердапу и 1969, када је глумац Душан Ђурић изгубио живот у саобраћајној несрећи. Назив овом изузетном филмском запису, изузетном и по учесницима и по сниматељском раду, дала је уредница "Трезора", те у нестрпљењу да гледаоцима што пре прикаже овај бисер из архиве Телевизије Београд, ево емисије без података о њеним ауторима.

* Произведено 196?, за приказивање припремила Редакција за историографију