Трезор

Овако је било - Сећање Оливере Живковић, прве спикерке Телевизије Београд, која се 23. августа 1958. у 8:50 прва појавила на екрану: "Била сам позвана, као већ искусан спикер Радио Београда, да помогнем. Имали смо некакве припреме, неку врсту тренинга са редитељем Мињом Дедићем. И најзад смо изабрани Олга Нађ, Мића Орловић и ја да отворимо Телевизију Београд. Моју генералну најаву, јер мени је била додељена та најстрашнија улога да будем прва, написао је тадашњи директор Влада Митровић, и буквално, до самог почетка је мењао текст. Да нам није било нашег лектора, неуништиве и незаменљиве Радмиле Видак, ја никада то не бих успела да научим напамет. Сећам се лета 1958. Био је диван дан. Хала је била сва у сунцу. Ја сам, у некаквој хаљиници од вештачке свиле, стајала потпуно изгубљено на месту које су ми одредили. Испред мене, а иза камере, били су моји пријатељи Никола Ђоновић и Вуко Карановић. Чинило ми се, у оном хаосу страха, одговорности додељеног поверења које треба оправдати, онда и жеље, и радости, части, да реч не бих рекла, али су ме Никола и Вуко погледали и рекли: "Слушај, гледај овамо, у нас, и реци текст нама кад се упали црвено светло камере". И тако је било. Са овога места изговорила сам: "Добар дан драги гледаоци. Радосни смо што можемо да вас поздравимо преко телевизијског екрана, из нашег ново отвореног Студија у Београду. Најзад, изгледа да је све у реду. Извођачи су овог часа на својим местима. Јасно, нису отклоњене све тешкоће. Студио није завршен, сви уређаји нису монтирани, ни испитани, а кадрови су још неискусни. Почетак као и сваки други. Дневни програм који ћемо извести у време Београдског сајма, за нас је велика проба, сусрет са нечим непознатим и још до краја неосвојеним. Наш програм неће тећи сасвим глатко и без грешака, надамо се да ћете нас разумети. Очекујемо ваше критике и примедбе, али и вашу подршку и симпатије" - тако је отворена Телевизија Београд. Камера је, затим, потпуно "склизнула" на Олгу Нађ.

* Инсерт из друге епизоде серије Време телевизије сценаристе др Мирослава Савићевића и редитеља Николе Лоренцина

* Произведено 1994, Редакција образовног програма

Телевизија младима, Рођенданска забава, 3. део -  Од материјала који је сам снимио на рођенданској забави организованој за све пенизионере и запослене у Телевизији Београд, редитељ Хаџи-Александар Ђуровић, тада још студент, реализовао је пет кратких ауторских емисија. Забава је одржана испред зграде на Сајму одакле је и почело емитовање програма пре 50 година. У овој серији од пет емисија виде су углавном сви присутни (око 100 особа из организације и око 300 гостију), али најчешће ипак извођечи програма Оркестар Сандре Милошевић, КУД "Болеч", Група играча салсе, Љиљана Даниловић, ДЈ Коле... затим они који су припремили јело и пиће, а онда и они који су снимали: две ЕНГ екипе "Трезора", једна дежурна екипа, једна екипа Дневника...  У овој епизоди: плесној групи се придружују и гости, врше се припреме и укључење у Дневник 2.

* Аутор Хаџи-Александар Ђуровић

* Снимано 23.08.2008, премијерно емитовано 17.12.2008, Редакција за историографију

Дневник 2 од 23. августа 2008 - "Тачно пре 50 година телевизија је почела да емитује Дневник из још недовршене зграде на Сајму, а ја сам имао ту част да будем први водитељ. Са ове дистанце олакшавајућа околност била је та што је мало ко у Србији могао да ме види јер није било много телевизора, већина људи окупила се око оних који су били постављени на јавним местима и тако гледала у чудо које се рађало. Време чуда је прошло али мени није баш лако, данас ме гледа два, три милиона људи. Први Дневник је трајао 15 минута, уредник је био Игор Леандров, дежурни уредник Скале Митић, реализовала га је Јармила Ћеловић, а редитељ је био Миња Дедић" - говори Мића Орловић седећи као и пре 50 година за спикерским столом Дневника. Следи кратка историја РТС, а текст  илуструју препознатљиви кадрови: "Ова кућа некада је била азбука, често песмарица, а некада караван или времеплов; било је периода кад се претварала у бич или опасно оружје против оних који мисле другачије; некада је била обожавана, некада проглашавана за симбол зла. Због ње се демонстрирало, тукло, гинуло и палило. Кућа је издржала и оне који јој нису желели добро. Данас јој поново верују, сада је поново гледају... у њој има места за све... она је власништво грађана Србије". Поводом 50 година рада, РТС-а је свим бебама које су се родиле у Србији, 23. августа 2008, поклонио ЛЦД телевизор. Дневник даље иде уобичајним током под водитељском палицом Миће Орловића: вести из земље и иностранства, следе на крају и прилози о воћарству Захарија Трнавчевића, о новинарском пулу РТС-а на Олимпијским играма у Пекингу Зорана Станојевића и о временској прогнози Каменка Катића.

Учествују: Милоје Орловић спикер првог Дневника првог дана емитовања програма Телевизије Београд, касније водитељ забавних и контакт програма, уредник Програма за иностранство; Љубомир Зечевић, новинар, први уредник рубрике за културу Информативног програма, касније директор Телевизије Београд; Момчило Живић, техничар Емисионе технике првог дана емитовања програма, касније шеф емисионих објеката; Сања Драгићевић, новинар;  Срђан Димитријевић из АГБ Ниелсен Медиа Ресерч; Александар Тијанић, генерални директор РТС-а; Душанка Калањ, спикер-ветеран; Татјана Ћитић, новинар, уредник Редакције за културу и уметност на РТС Дигитал; Душица Манојловић, први уредник Редакције програма за децу; Наташа Миљковић, новинар; Захарије Трнавчевић, новинар-ветеран, уредник серије "Знање имање"; Милена Вучетић, технички директор ТВБ-РТС; Јован Мемедовић, шеф ПУЛ-а РТС-а у Пекингу; Зоран Станојевић, новинар-коментатор; Саша Микић, спортски новинар; Каменко Катић, спикер, касније новинар и уредник "Временске прогнозе"

* Уреднице емисије Гордана Јаковљевић, Светлана Јанићијевић; реализатор Рајко Ракићевић

* Емитовано 23.08.2008,  Редакција информатвивног програма, уредник Ненад Љ. Стефановић