Енциклопедија за радознале

Св. Тројица Параћинска

Параћинска црква Свете Тројице налази се у самом центру града, на левој обали реке Црнице. Изградњу данашње цркве параћинска општина започела је 1862. године. Две године касније, дошло је до урушавања торња и рушења читавог крова, од грађевине остали су само зидови. Године 1893. поново се кренуло са дограђивањем цркве и торња уз њу.

Кибицфенстер

Како само немачко име каже у питању су прозори за вирење, прецизније за извиривање. Избачени су изван равни кућне фасаде да ономе изнутра, наслоњеном на прозорску даску, омогућавају погледе не само напред већ и лево и десно, уз и низ улицу. За њих су везане бројне вршчачке приче, трачеви и легенде. Кибицфенстери су ушли у 'моди' у XVIII и XIX веку; њихов настанак и развој везује се за појефтињење стакла као материјала у градњи кућа.

Рудник Јармовац

Недалеко од Прибоја, у насељу Јармовац, налазио се праисторијски рудник бакра, један од ретких јужно од Саве и Дунава. Ово налазиште битно помера границе којима се обележава бронзано доба. Праисторијски рудник има светски значај, стога археолог Саво Дерикоњић, са међународном екипом истражује пронађена и обновљена рударска окна.

Споменик Стеви писару

Споменик Стеви Писару налази се надомак Параћина, на Карађорђевом брду. Познато је да је Црни Ђорђе имао најмање шесторицу секретара, дакле, људи који су били превасходно задужени да пишу и читају оно што је стизало пред верховног предводитеља. Писани извори наводе да је Стева писар, умоливши Карађорђа да му дозволи да испали хитац из топа, погодио конак и смртно ранио Хафиз-пашу.

Оброк у Дивљани

Пар километара од Беле паланке, у центру села Дивљана, налазе се четири веома стара храста које мештани поштују и сматрају за светиње. За разлику од централне Србије, где слично дрвеће називају Запис, овде их зову Оброци или Оброчиште. У време великих летњих празника ту се окупљају и врше одређене ритуале.

Сниматељ: Периша Ђинђић

Аутор: Миодраг Зупанц