Трезор

Спомен на Јешу Ивкова - Драгољуб Ивков, сценограф и редитељ. Реализовао је више од 150 филмских, телевизијских и позоришних сценографија.  Завршио је Архитектонски факултет у Београду. Од 1951, кино-аматер у Кино клубу "Београд", редитељ двадесетак аматарских филмова, а радио је и као сценариста, монтажер и глумац. Његови филмови остварују признања на домаћим и међународним смотрама, што му доноси звање "мајстора аматерског филма". Професионални је филмски радник од 1960, прво као филмски архитекта а од 1964. као сценограф у преко 40 филмова, најчешће са Живојином Павловићем, Гораном Паскаљевићем, Душаном Макавејевим, Коканом Ракоњцем... Најбоља остварења даје функционалним обликовањем аутентичних простора. Главну награда за сценографију за Буђење пацова Живојина Павловића добија 1967. у Пули; а "Златну арену" 1976. за зналачки и функционалан допринос атмосфери филма Чувар плаже у зимском периоду Горана Паскаљевића. Ивков је режирао филмове Пошаљи човека у пола два, (1967) и Сирома сам, ал сам бесан, (1970).

У овом "Спомену на Јешу Ивкова", публика ће видети и два целовита аматерска филма (које је уступила "Трезору" породица Ивков), у једном Ивков глуми (Празно поподне из 1958, редитељ и сниматељ Александар Петковић, продукција Академски кино клуб из Београда), а за други је Ивков био сценариста, монтажер и редитељ (Кула, из 1962, сниматељ Александар Петковић, игра Олга Вујадиновић, Кино клуб "Београд". На првом фестивалу експерименталног филма, ГЕФФ, Загреб од 19. до 22. децембра 1963, филм "Кула" Драгољуба Ивкова добио је Награду листа "Телеграм" уз образложење Бранка Белана: "Зато што је укусом и мером, скромним средствима миме и интелигентним коришћењем сценског простора, изразио једно психичко стање, озвучивши га музиком речитатива - не запавши у грешку сентиментализма, мелодраме или накнадних објашњења случајности.")

Ратнички таленат - Овај први ТВ сценарио Живојина Павловића, емитован је у оквиру циклуса Месец дана домаће ТВ драме. То је савремена прича о једној филмској екипи која обилази терен ради припрема за снимање филма и упада у низ ситуација које верно пројектују наше нарави и наш менталитет.

* Улоге: Павле Вујисић, Раде Марковић, Милан Пузић, Миља Вујановић, Ђорђе Јелисић, Мирослав Алексић, Слободан Алигрудић, Рада Ђуричин

* Сценариста Живојин Павловић, сценограф и костимограф Драгољуб Ивков, сниматељ Душко Стефановић, монтажер Петар Аранђеловић, редитељ Владимир Андрић

* Премијерно емитовано 02.11.1974; Редакција драмског програма, уредник Филип Давид

Из критике: На телевизији је ових дана као драмски писац дебитирао познати филмски режисер, сценарист и филмски теоретик Живојин Павловић, познат као аутор низа филмова од којих су неки, контроверзни, своједобно изазивали углавном негативна реагирања у јавности. Драма Ратнички таленат, коју је извео студио Београд веома је везана уз Павловићев рад на филму јер је очито да је настала као медитација на доживљене и виђене ситуације и прилике... На фону приче Павловић развија своја размишљања о односу између базе и надградње, о јаловости, такозваних интелектуалаца који живе потпуно изван правих релација средина о којим међутим желе говорити. Павловић даје двије контрадикторне слике менталитета, очито на штету "интелектуалног", који без коријена у бази остаје потпуно изван контекста стварности. Задовољавајући се констатацијама, које су донекле субјективистичке и једностране, Павловић је ипак дао дојмљиву скицу становитог јаловог тренутка у споменутим односима, знајући мајсторски (као што је знао и у неким својим филмовима), контрапунктирати ситуације. Та драма, која дјелује више као документарна биљешка него као довршен текст, одлично је била режирана и глумљена. Режирао ју је с много афинитета Владимир Андрић, а глумили су Раде Марковић, Мића Томић, Миља Вујанвић и др. ("Вјесник", 06.11.1974)