Његов други филм „Изгнанство" у Кану је донео награду за мушку улогу Константину Лавроњенку док је трећи филм „Елена" добио награду у канском програму „Известан поглед".

Награде су сасвим логична последица изразито ауторских филмова који се подједнако снажно базирају на реалном животу, Старом и Новом завету, али и на делима руских класика.

Није лако ни једноставно спознати свет овог аутора иако његови филмови имају изузетно снажно дејство на гледаоца. Универзум Андреја Звјагинцева, кога с разлогом проглашавају за новог Тарковског, веома је сложен и ништа што видимо у његовим филмовима нема само оно једно, видљиво значење. Када на почетку „Повратка" синови виде оца у кревету како спава, ваља нам да у тој сцени препознамо ренесансну слику „Оплакивање Христа" Андреа Мантење или да у сцени жетве на крају „Изгнанства" осетимо дејство истоимене Бројгелове слике... Та симболика отвара нове путеве у свет Андреја Звјагинцева који је био гост 18. фестивала европског филма на Палићу.

У интервјуу који је дао Небојши Поповићу, Андреј Звјагинцев је говорио како је као дванаестогодишњак стицао прва филмска искуства и зашто је после гледања „Бобија Дирфилда" из Новосибирска отишао у Москву. Највећи део емисије посвећен је тумачењу његовог опуса, односу према ауторском филму и романима Достојевског, о глумцу Констатнтину Лавроњенку као могућем алтер-егу, а посебно о његовом сталном сараднику, генијалном сниматељу Михаилу Кричману.

Уредник и аутор емисије је Небојша Поповић, сниматељ Бојан Огњановац, а монтажер Милица Живојиновић.