За мачеве се чак иговорило да "истичу чисто срце војника, а потиру грешног нападача". Ипак сваки прича о мачевима кроз историју, може да почне на више начина. Може са погледом на исток или запад, може са филозофском озбиљношћу или младалачком ужурбаношћу, може издалека или из непосредне близине. Ипак, без обзира на све могућности, право место за почетак приче о мачевима је Војни музеј на Калемегдану.

Све етапе развоја средњевековног мача у Европи се могу пратити кроз археолошки материјал са нашег простора, од келтске спате, римског гладијуса, спате сеобе народа, франачких или викиншких мачева како се негде зову, па све до великог витешког мача који је био симбол заправо средњег века.

Мачеви се производе и данас, пре свега за колекционаре, пасиониране љубитеље хладног оружја. Некада је ковање доброг мача био заједнички напор групе људи или оружарског еснафа. Постојала су читава насеља или градови у Европи, као што су Пассау или Солинген у Немачкој, или Толедо у Шпанији, која су била посвећена изради и ковању оружја и оклопа.

Средњовековни мајстори су имали шегрте и калфе који су радили грубо ковање, придржавали сечиво мајстору док кује... Ја то све радим сам, каже Жељко Пантић из Смедрева. Милош Нешовић је своју дечачку љубав претворио у хоби, па управо ради на средњевековном оклопу за музеј у Лесковцу, а кроз историју мачева води нас Мр Марко Алексић - археолог, наш највећи стручњак за мачеве.

Аутор и уредник Милица Барјактаревић, сниматељ Божидар Лоос, монтажер Светлана Црњански.