Историја науке: Владимир Јакшић

Увео је прописе и упутства за рад у њима, и почео свакодневна мерења температуре ваздуха. Био је први статистичар, професор економије, финансија и трговине у Лицеју, али и хроничар климатских, фенолошких и хидролошких појава у Србији, средином деветнаестог века.

Током једног студијског боравка у Бриселу, објавио је, да ће у својој земљи основати метеоролошку мрежу станица."Ако поставим један стан на 40 квадратних миља, биће потребно 12 таквих пунктова, да би се Србија укључила у европске метеоролошке токове". Првог јануара 1848. године, на свом имању на Сењаку, почео је прва осматрања и мерења. У то време установљена су метеоролошка мерења и у Русији, а потом и у Аустрији. Први и једини метеоролог у Србији, био је оличење српске статистике и метеорологије, много пре него што је 1.маја 1891. године основана Метеоролошка и астрономска опсерваторија Велике школе, на западном Врачару.

Више од пет деценија Владимир Јакшић, и чланови његове породице, обављали су метеоролошка мерења. Његови потомци, који сада живе у кући на Сењаку, још нису прекинули традицију.

Екипа Историје науке, управо у том амбијенту, снимала је ову епизоду, и глумачку интерпретацију поверила Александру Јакшићу, потомку славног метеоролога.

Уредник и сценариста серије о великанима науке је Борислава Николић. Сниматељ Драгослав Бојковић, монтажер Биљана Кунијевић, спикер Жарко Обрачевић, сценограф Мирјана Андрејевић, костимограф Биљана Михаиловић....
Редитељ серијала, који садржи 15 портрета славних научника, је Иван Милановић.